|
XIX poglavlje
Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine koje je
dotada poznavao bila su tri vulkana koji su mu dopirali do kolena. A
ugasenim vulkanom sluzio se kao stolicicom. "Sa jedne visoke planine kao
sto je ova, pomisli on u sebi, obuhvaticu pogledom celu planetu i sve
ljude..." Ali je primetio samo ostre kamene vrhove.
-Dobar dan, rece on za svaki slucaj
-Dobar dan... dobar dan... dobar dan... odgovori odjek.
-Ko ste vi? upita mali princ.
-Ko ste vi... ko ste vi... ko ste vi... odgovori odjek.
-Budite mi prijatelji, ja sam sam, rece on.
-Ja sam sam... ja sam sam... ja sam sam, odgovori odjek.
"Cudne li planete! pomisli on tada. Sva je suva i siljata i sva slana.
I ljudi nemaju maste. Ponavljaju ono sto im se kaze... Kod kuce sam imao jednu ruzu: ona je uvek govorila prva..."
|