Marchelo - Odraslima

(sa Suidom)

Tekst: Marčelo, Suid
Muzika: Soul Food
Aranžmani: Lane & Marčelo
Vokali: Marčelo, Ministar Lingvista, DJ Raid, Nensi, Lane, Suid
Skrečevi i katovi: DJ Raid

Uvod (DJ Raid):
Timbe: „Godine prolaze, i ne menja se ništa...“
Marčelo: „I dalje furamo svoje... uvek isti.“
Šef Sale: „Nije bitno što se borimo sa glađu, ne... jer je uloženo – sve.“

(Marčelo)
Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet,
gledaš da sabiješ u stih tih opažanja splet…
pomisliš da neko sluša taj tekst, svaku tu reč,
da oseća isti bes, isto gleda na svet.
Ljudi te ubede da si ti njihov glas,
da i oni jednako ginu za istu tu stvar.
Srednji prst za revolt - pali baklju, bira stranu
i - bira tvoju, pa tripuješ da nisi sam tu.
Al' onda napuni dva'es’ i tad se nešto desi,
pa čitav taj fazon odjednom skapira k'o dečji
i sve u šta se kleo sada zove pubertetom
željan da se meša sa masom u fensi klubu petkom.
Traži srodnu gušu, ne želi note s mukom,
gladan paorskog veselja ide trbuhom za sluhom.
Mislio si da tu ima vere u autora i bunt,
a samo su slušali pesme. Čovek je čoveku zvuk.
U mirno more proseka sad voze svoje lađe,
a ti i dalje oplovljavaš Smrt Dobre Nade
- suludu veru da cela borba nije za džabe,
da za ljude nisi samo disk što iz plejera laje,
trik što se preraste, hit za dinu-dve,
samo trip što traje dok traje i onda ćao-će.
A tebi nije jasno, jer si klinac k'o pre...
kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet.

Refren (svi):
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji,
i možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati.
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete,
al’ tada samo kažu: "Nisam više dete."

Ja jesam. Ej, Miško, a ti? Ja jesam. Rade, a ti? I ja sam.
Neno, a ti? I ja sam. Slušaoče, a ti?

(Suid):
Dobro došli u naš mali svet!
Slušaoče, da li si spreman za let?
Pa evo, ima godina... ne mogu više da se setim.
Kad god pišem stihove, lagano poletim.
I znam dobro, unutar mene je klinja.
Dok bit me voza, muzika rominja...
pa dignem glavu, zajebem kintu i slavu
i sve ljude što se trude da mi kažu šta ću da budem
kad porastem... pa bla-bla-bla...
bilo nas je više – sad smo mala skupina.
Hoćeš kola, hoćeš kuću, hoćeš stan?
Teško je, stižu godine, znam...
a mi smo večna margina: evo, Filteri i ja...
toliko godina... srećni smo, pa zaigramo ča-ča-ča.
Ponekad se pitam šta je to u čoveku, da odraste šta ga tera,
šta on to smera, ej... šta on to smera?
A juče su nam pričali bajke – evo, pričaju nam i danas,
a mi smo još uvek deca. Zato, ne brini za nas.
Raširenih očiju i toplog srca, s osmehom od Sunca,
Dete na vrata kuca... ti, ti samo otvori!
Za sve ljude sa ove strane: tu su Miško, Marčelo,
Nensi, Rade i Lane... i čika Su, pozdrave vam šalje!
Dignite ruke, što više i dalje, da poljubimo ljubav,
da ostanemo deca. Jer, tu negde u nama, još jedan klinac čeka
da ga čuvaš, i budeš njegov anđeo, care...
Jedna ljubav, za sve ljude prave.

Refren (svi):
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji,
i možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati.
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete,
al’ tada samo kažu: "Nisam više dete."

Ja jesam. čika Su, a ti? I ja jesam. Lane, a ti? I ja sam.
Kepo, a ti? (muk starca)
…slušaoče, a ti?