187 - U senci
Spustila se tama zbog kljuca
U bravi prepoznatljivog
Klik,taj je pravi
Mokru,koznu jaknu on je skinuo sa sebe
I baca je na krevet,i pada umoran pored nje
Cigara za cigarom,od njih je sve tamnije
Jedan hemirsvi,tek da napetost smanji
Jer je znao da je ovaj put otisao daleko
I da nema drugog izlaza,on morace preko
Jer je jedva uspeo da se izvuce iz mreze
I znao je da ce svaki sledeci put biti teze
A onda se setio jedinog razloga zbog koga zivi
Nesto cemu se divi
Samo za trenutak je bio srecan sto je tu
I odlazi u drugu sobu,i tamo vidi nju
Sa razmazanom sminkom,
Njegovom slikom u narucju
Zaspala je sama i ovaj put
Kao i svaki drugi,kada ga ceka
Kada se moli da se vrati u komadu
Jer ga voli vise od svega,vise od sebe
Jer takav je nespoj
Vise od one malene stvari koja raste u njoj
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
U toku noci par puta se okupao u znoju
Sanjao je ljude sa one strane
Jer koga zovu kad sedi,i kako ga vuku
Na svom vratu je sanjao mnogo crnih ruku
I tog jutra kada se probudila pored njega
I zagrlila ga jako,stegla kapke da ne bi plak'o
U ime svega sto ih veze i obecanje
Da je ovo zadnji put koliko ce da traje
Posle dorucka je spakovao stvari u torbu
Misleci i zeleci da izbegne borbu
Zato sto nestaje,sam je kriv
Jer previse ljudi prevari da bi ostao ziv
I uobicajna recenica:
"Ne brini,sve proci ce,
Samo da se stvari smire
Neko po tebe doci ce"
Poslednji poljubac trajao je dugo
Pomesan zagrljaj u suzama i tugom
Izasao je napolje i usao u kola
Okrenuo kljuc,umesto zvuka motora
Velika eksplozija zaparala je gradom
Prozori su popucali na obliznjoj zgradi
I jednom sto se culo,
Posle toga je bio usamljeni krik
Koji se ponavljao kao neki stih
Plakala je dugo,
Iako je znala de ce tako da se zavrsi
Da ce ostati sama,
Jedini smisao zivota nasla je u sebi
U onome sto raste u njoj
Prvo je Bog,nije spoj
Secanje na njega,jedina stvar
Koja ostaje posle svega
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
Te noci kada umrem
Kada mene ne bude
Samo ce dve zene da se probude
Jedna je moja mati,ona ce plakati
Druga si ti,ti ces mene kleti
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
Te noci kada umrem
Kada mene ne bude
Samo ce dve zene da se probude
Jedna je moja mati,ona ce plakati
Druga si ti,ti ces mene kleti!
- hvala Aleksandra
Spustila se tama zbog kljuca
U bravi prepoznatljivog
Klik,taj je pravi
Mokru,koznu jaknu on je skinuo sa sebe
I baca je na krevet,i pada umoran pored nje
Cigara za cigarom,od njih je sve tamnije
Jedan hemirsvi,tek da napetost smanji
Jer je znao da je ovaj put otisao daleko
I da nema drugog izlaza,on morace preko
Jer je jedva uspeo da se izvuce iz mreze
I znao je da ce svaki sledeci put biti teze
A onda se setio jedinog razloga zbog koga zivi
Nesto cemu se divi
Samo za trenutak je bio srecan sto je tu
I odlazi u drugu sobu,i tamo vidi nju
Sa razmazanom sminkom,
Njegovom slikom u narucju
Zaspala je sama i ovaj put
Kao i svaki drugi,kada ga ceka
Kada se moli da se vrati u komadu
Jer ga voli vise od svega,vise od sebe
Jer takav je nespoj
Vise od one malene stvari koja raste u njoj
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
U toku noci par puta se okupao u znoju
Sanjao je ljude sa one strane
Jer koga zovu kad sedi,i kako ga vuku
Na svom vratu je sanjao mnogo crnih ruku
I tog jutra kada se probudila pored njega
I zagrlila ga jako,stegla kapke da ne bi plak'o
U ime svega sto ih veze i obecanje
Da je ovo zadnji put koliko ce da traje
Posle dorucka je spakovao stvari u torbu
Misleci i zeleci da izbegne borbu
Zato sto nestaje,sam je kriv
Jer previse ljudi prevari da bi ostao ziv
I uobicajna recenica:
"Ne brini,sve proci ce,
Samo da se stvari smire
Neko po tebe doci ce"
Poslednji poljubac trajao je dugo
Pomesan zagrljaj u suzama i tugom
Izasao je napolje i usao u kola
Okrenuo kljuc,umesto zvuka motora
Velika eksplozija zaparala je gradom
Prozori su popucali na obliznjoj zgradi
I jednom sto se culo,
Posle toga je bio usamljeni krik
Koji se ponavljao kao neki stih
Plakala je dugo,
Iako je znala de ce tako da se zavrsi
Da ce ostati sama,
Jedini smisao zivota nasla je u sebi
U onome sto raste u njoj
Prvo je Bog,nije spoj
Secanje na njega,jedina stvar
Koja ostaje posle svega
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
Te noci kada umrem
Kada mene ne bude
Samo ce dve zene da se probude
Jedna je moja mati,ona ce plakati
Druga si ti,ti ces mene kleti
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti,jer sada znam
Koliko me zelis,trebas i volis ti
Oprosti mi,molim te oprosti mi
Te noci kada umrem
Kada mene ne bude
Samo ce dve zene da se probude
Jedna je moja mati,ona ce plakati
Druga si ti,ti ces mene kleti!
- hvala Aleksandra