187 - Princeza s asfalta
Ponikli smo sa istog ognjišta,
krvlju prolivali , ista bojišta ,
još kao klinci klošarili po kraju ,
otimali ono što nisu hteli da nam daju
U svet kriminala , otvoriše se dvori
Rođeni gluvi mi odrasli ko zveri
Ja šest ona deset uzo jedno drugo
Te nedeljne dane sada dozivam sa tugom
Naš život je strašno beneficiran , akcijom iniciran
Krvlju inficiran ,
pohlepa leži u svima nama kao bomba na potez
Hoću sve i odmah
I ma koliko uzela a nije bilo spasa
Za nju su mala i nebeska prostranstva
Opominjaše je , ali ne vredi
Nije umela ona da kontroliše apetit
I rekoh joj: Takvi kao ti ginu
Pazi na svinje dok hodaš kroz brloge
I jednom kada lutko zgaziš na minu
Ne pitaj ko ti je odneo noge.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Ona je odmetnik ,sa poternice lik
Ne beži ona od nje drugi se kriju
Oružjem barata kao perom lirik
Rafalima piše svoju poeziju
U pokretu je uvek , ne raspakuje kofere
U vođenju poslova njeno mišljenje je presudno
Zaustavlja se samo da pokupi stopere
I odveze ih na tamnu stranu svesrdno
Burice uspeha je nose
Preživela je sušu , zao svet tera ljude
Da greše dušu , sada zna da je kasno da se menja
Srce je puklo mnogo puta više nema strpljenja
Bog je rešio da spoji sretnike
Dovo ih pred sud za maloletnike
Kada sam izlazio na uslovnu slobodu
čekala me je i startovala hondu
Suviše brzo napred dodala je gas
Bez stajanja Bože spasi nas
Ali nije teško živeti sa nogom u grobu
Mračan um najteže živi sam sa sobom.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu sa asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Tog jutra je primetila iskusan pogled
Jednog prolaznika a kroz optički nišan
Strelac je proživeo svaki njen pokret
I odlučio da ne čeka više
Kao da je znala sve druge, pokidala krst
To je bilo samo jedno ledeno oko
Na skrivenoj figuri pokrenuo se prst
Pala je na pločnik a bila je visoko
Pronašo sam gada i znam šta ću
Samo jedna je cena za sestre i za braću
Oprosti , nisam znao šta se sprema
Ništa nisi rekla sad te nema
Rukavice škripe dok zatežem žicu oko vrata
Ledeni osmeh na mom licu kaže da je kraj
Ti nakazo ne ideš u raj , nosim tvoju dušu u pakao
Za poslednje zbogom položio sam ruže
Blatom pokriven grob pamti moju težinu
Moje stope neka joj utehu pruže
Da nije sama i ne ide sama u prašinu.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Eo brate konačno kraj ali još nisam siguran
- hvala Kastraš
Ponikli smo sa istog ognjišta,
krvlju prolivali , ista bojišta ,
još kao klinci klošarili po kraju ,
otimali ono što nisu hteli da nam daju
U svet kriminala , otvoriše se dvori
Rođeni gluvi mi odrasli ko zveri
Ja šest ona deset uzo jedno drugo
Te nedeljne dane sada dozivam sa tugom
Naš život je strašno beneficiran , akcijom iniciran
Krvlju inficiran ,
pohlepa leži u svima nama kao bomba na potez
Hoću sve i odmah
I ma koliko uzela a nije bilo spasa
Za nju su mala i nebeska prostranstva
Opominjaše je , ali ne vredi
Nije umela ona da kontroliše apetit
I rekoh joj: Takvi kao ti ginu
Pazi na svinje dok hodaš kroz brloge
I jednom kada lutko zgaziš na minu
Ne pitaj ko ti je odneo noge.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Ona je odmetnik ,sa poternice lik
Ne beži ona od nje drugi se kriju
Oružjem barata kao perom lirik
Rafalima piše svoju poeziju
U pokretu je uvek , ne raspakuje kofere
U vođenju poslova njeno mišljenje je presudno
Zaustavlja se samo da pokupi stopere
I odveze ih na tamnu stranu svesrdno
Burice uspeha je nose
Preživela je sušu , zao svet tera ljude
Da greše dušu , sada zna da je kasno da se menja
Srce je puklo mnogo puta više nema strpljenja
Bog je rešio da spoji sretnike
Dovo ih pred sud za maloletnike
Kada sam izlazio na uslovnu slobodu
čekala me je i startovala hondu
Suviše brzo napred dodala je gas
Bez stajanja Bože spasi nas
Ali nije teško živeti sa nogom u grobu
Mračan um najteže živi sam sa sobom.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu sa asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Tog jutra je primetila iskusan pogled
Jednog prolaznika a kroz optički nišan
Strelac je proživeo svaki njen pokret
I odlučio da ne čeka više
Kao da je znala sve druge, pokidala krst
To je bilo samo jedno ledeno oko
Na skrivenoj figuri pokrenuo se prst
Pala je na pločnik a bila je visoko
Pronašo sam gada i znam šta ću
Samo jedna je cena za sestre i za braću
Oprosti , nisam znao šta se sprema
Ništa nisi rekla sad te nema
Rukavice škripe dok zatežem žicu oko vrata
Ledeni osmeh na mom licu kaže da je kraj
Ti nakazo ne ideš u raj , nosim tvoju dušu u pakao
Za poslednje zbogom položio sam ruže
Blatom pokriven grob pamti moju težinu
Moje stope neka joj utehu pruže
Da nije sama i ne ide sama u prašinu.
[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta.
Eo brate konačno kraj ali još nisam siguran
- hvala Kastraš
