Noncontingent - Senke
Dobrodosli u moj svet, dobro zapamtite dosli ste sami,
ovde sve je stvarnost, jer snovi nestaju u tami,
i galami koju stvara besna rulja sto koprca se iz mulja,
na ruci zulj do zulja, a bez para...
Moja glava vec je stara, i vec odavno nema mira,
osim rekvijum kad svira sa klavira... mrtva tisina;
jer zivot je samo bina, a smrt je uvek sustina,
koja ceka nas u mraku iza poslednjeg cina,
a onda prilazi i cestita na hiljadu nacina,
ona ostavlja sve drugo bez smisla i znacenja,
dok s njom odlazis daleko, bez zelja i pamcenja.
Mislis da ne postoji zlo? - Pogledaj u sebe,
analiziraj ideje koje izviru iz tebe,
a ovde bar nije tesko da se uveris u to,
i da sam zeleo da budem bolji, veruj mi, nisam mogao.
Gde god da pogledam, vidim samo probleme,
slusam izlizane teme sto se provlace kroz vreme,
i znam, nisu resenje, izjave glave lenje,
sto skrivene ih prave od senki tudje slave,
a svojih senki se plase, redjaju prazne flase,
dok neko drugi ih jase, samo mastaju o moci,
jer vec suvise je kasno da se nadaju da ce doci,
dan kad ce izaci iz ove beskrajne noci,
koja ce proci, kad ni njih ne bude vise,
- nema vece drame od one koju sudbina pise,
moje misli kao pecurke rastu posle kise,
ovde pokisli su mnogi, samo to i nista vise.
Ja sam resio da se borim, mozda zvuci kao klise,
ali koga je briga, zivot drugacije mirise,
i sto blize sam svetlu, vidim senke, koje postaju sve tise...
Na putu do uspeha ljudi dele se na grupe:
prva ljubi ruku prijatelju, druga neprijatelju dupe,
mnogo ljudi, mnoge podele,
ako provalis ih sve treba orden da ti dodele,
jer poenta je cela da prepoznas ko je ko,
a ne mozes bas uvek biti siguran u to,
a svaka greska kad je pravis nosi manje vece zlo,
to je jedna od skretnica ka putu na dno.
I zato pazi sta radis, ljudske prirode su mutne,
- cim padnes, neko dotrci da te sutne,
ako pustis da to prodje odmah neko drugi dodje,
svako bira svoju ulogu, roba ili vodje.
I jos jedna misao sto sacuvao sam za kraj
- ni jedan pravi vladar, nije vladao sam.
Mozda zvuci glupo, i dobro znam da sve je gluma,
ali ja sam se postovanju naucio iz ''Kuma'',
a moje ideje su dostojne Mario Puzo-vog uma
- one pogadjaju sustinu bez senke, bez suma.
I svako ko se seta unutar granica moga sveta,
za mene je figura sveta ili potencijalna meta,
jer takav je zakon prirode, a ne zakon geta,
pa cak i velikog Ahila sjebala je peta,
a ja sam samo obican smrtnik sa zeljom da prezivi,
a ne neki bednik koji cvili i sudbinu krivi,
i ako dolazis u miru, kunem se uradicu bas sve,
da zadovoljim i tvoje najmracnije prohteve,
ali probas li da zabijes noz u moja ledja, to me vredja,
i tada nema izvinjenja, jer bez postenja i poverenja
sve se bitno menja... Dovidjenja.
- hvala Denis BP
Dobrodosli u moj svet, dobro zapamtite dosli ste sami,
ovde sve je stvarnost, jer snovi nestaju u tami,
i galami koju stvara besna rulja sto koprca se iz mulja,
na ruci zulj do zulja, a bez para...
Moja glava vec je stara, i vec odavno nema mira,
osim rekvijum kad svira sa klavira... mrtva tisina;
jer zivot je samo bina, a smrt je uvek sustina,
koja ceka nas u mraku iza poslednjeg cina,
a onda prilazi i cestita na hiljadu nacina,
ona ostavlja sve drugo bez smisla i znacenja,
dok s njom odlazis daleko, bez zelja i pamcenja.
Mislis da ne postoji zlo? - Pogledaj u sebe,
analiziraj ideje koje izviru iz tebe,
a ovde bar nije tesko da se uveris u to,
i da sam zeleo da budem bolji, veruj mi, nisam mogao.
Gde god da pogledam, vidim samo probleme,
slusam izlizane teme sto se provlace kroz vreme,
i znam, nisu resenje, izjave glave lenje,
sto skrivene ih prave od senki tudje slave,
a svojih senki se plase, redjaju prazne flase,
dok neko drugi ih jase, samo mastaju o moci,
jer vec suvise je kasno da se nadaju da ce doci,
dan kad ce izaci iz ove beskrajne noci,
koja ce proci, kad ni njih ne bude vise,
- nema vece drame od one koju sudbina pise,
moje misli kao pecurke rastu posle kise,
ovde pokisli su mnogi, samo to i nista vise.
Ja sam resio da se borim, mozda zvuci kao klise,
ali koga je briga, zivot drugacije mirise,
i sto blize sam svetlu, vidim senke, koje postaju sve tise...
Na putu do uspeha ljudi dele se na grupe:
prva ljubi ruku prijatelju, druga neprijatelju dupe,
mnogo ljudi, mnoge podele,
ako provalis ih sve treba orden da ti dodele,
jer poenta je cela da prepoznas ko je ko,
a ne mozes bas uvek biti siguran u to,
a svaka greska kad je pravis nosi manje vece zlo,
to je jedna od skretnica ka putu na dno.
I zato pazi sta radis, ljudske prirode su mutne,
- cim padnes, neko dotrci da te sutne,
ako pustis da to prodje odmah neko drugi dodje,
svako bira svoju ulogu, roba ili vodje.
I jos jedna misao sto sacuvao sam za kraj
- ni jedan pravi vladar, nije vladao sam.
Mozda zvuci glupo, i dobro znam da sve je gluma,
ali ja sam se postovanju naucio iz ''Kuma'',
a moje ideje su dostojne Mario Puzo-vog uma
- one pogadjaju sustinu bez senke, bez suma.
I svako ko se seta unutar granica moga sveta,
za mene je figura sveta ili potencijalna meta,
jer takav je zakon prirode, a ne zakon geta,
pa cak i velikog Ahila sjebala je peta,
a ja sam samo obican smrtnik sa zeljom da prezivi,
a ne neki bednik koji cvili i sudbinu krivi,
i ako dolazis u miru, kunem se uradicu bas sve,
da zadovoljim i tvoje najmracnije prohteve,
ali probas li da zabijes noz u moja ledja, to me vredja,
i tada nema izvinjenja, jer bez postenja i poverenja
sve se bitno menja... Dovidjenja.
- hvala Denis BP