Noncontingent - Iz ugla sobe
U ocima njenim ja sam samo atom, plakton,
pod pogledom tim ja se topim kao bonbon a da pritom ona ne primeti to,
primetice me kad pripremim mito.
Kao piton oko vrata u grlu osecaj, sve bih dao bar za taj zagrljaj,
daj Boze, daj snage svom sinu, da je osvojim i smestim u vitrinu,
u svoj licni muzej, da predstavlja mi trofej, tek tada sve bice mi ok.
I nek padaju bombe, nek djon habaju dzombe ja necu da se predam bez borbe, makar i uzalud bila jer male su mi sanse - koliko trajace odredice nijanse. A imacu sve, izgled, pare, nekretnine – opet ces ti da me gledas sa visine, i dzabe mi posle bogatstvo i posedi i sto sanjao sam dugo taj skupoceni dvosed, ali ne treba mi kad suvozac nema tvoj lik, tvoj duh i telo tvoje, kad ti nisi saputnik. Bez imalo mozga napred, na tanak led, trnoviti put izgleda ide u nedogled, ali uporno cu cekati jer ja sam pravi, pravi trenutak u tvojoj lepoj glavi. U mojoj basti se gaje najlepse ruze, u pokvarenoj masti ideje kruze i kad jednom dodjes do kapije ove, nesto tera te da udjes kao djavo te zove i ti krocis, na tren pomislis da kocis, ipak odlucno kreces odustati neces. Iako ne pratis upozorenje, sada ti se samo uz stepenice penje, tvoja ruka krene da mazi moj gelender, tvoje telo prilazi vratima jer ti zelis biti moj gost, zelis da te ljubim, ti ocigledno znas da sam gostoljubiv.
Ti si, ti si ljubav, ti si kazna - ti si Bog, ti si kao Coca cola kao Marllboro, uvek u vrhu uvek sama elita, i sve odgovore znas, bilo sta da te pitam.
Samo osecam tu snagu, samo zamisljam te nagu kako uzimam za dragu tvoju ruku blagu Nedostizna, ti si tako brizna princeza iz price sto se sve tice samo nje, sto ceo svet se vrti oko, kao golubica sto napada je soko. Ulazis, jedna pada ti bretela, ja ti kazem: ''Cao, djiu mia bella. Ovde prvi si put, a kao da si stoti, hoces tvoje telo sad sa mojim da se stopi. Ovde vlada mir i blagostanje, ovde doziveces to telesno stanje, egzotican miris, iz ugla sobe, opija te osecas ukus slobode. Nase duse sada spaja tanana nit, za ostale sve to je neprobojan stit i sada naviru ti strasti, u tebi je bura, ja znam sta tebi treba – mala nezna avantura. Ucinicu ti sve jer ja volim sto si smela, ucinicu da dobijes sve ono sto si htela, a posle obuci se i snadji, samo tiho izadji, osecaj ne kvari, nadji pravog a u stvari ne govori... jer u tebi sad je plamen koji vecno ce da gori.'' Ja iskren sam sa svakom, svakoj delic sebe dam, najiskrenije je ljubim, najbolje sto znam. Sudbina i Bog su jasno samnom bili jer ja rodjen sam takav, to kapiraju i debili, tesko mi je prici jer sam pametan i spretan, uzivam sa svakom strogo neometan
- hvala Denis Stojcic
U ocima njenim ja sam samo atom, plakton,
pod pogledom tim ja se topim kao bonbon a da pritom ona ne primeti to,
primetice me kad pripremim mito.
Kao piton oko vrata u grlu osecaj, sve bih dao bar za taj zagrljaj,
daj Boze, daj snage svom sinu, da je osvojim i smestim u vitrinu,
u svoj licni muzej, da predstavlja mi trofej, tek tada sve bice mi ok.
I nek padaju bombe, nek djon habaju dzombe ja necu da se predam bez borbe, makar i uzalud bila jer male su mi sanse - koliko trajace odredice nijanse. A imacu sve, izgled, pare, nekretnine – opet ces ti da me gledas sa visine, i dzabe mi posle bogatstvo i posedi i sto sanjao sam dugo taj skupoceni dvosed, ali ne treba mi kad suvozac nema tvoj lik, tvoj duh i telo tvoje, kad ti nisi saputnik. Bez imalo mozga napred, na tanak led, trnoviti put izgleda ide u nedogled, ali uporno cu cekati jer ja sam pravi, pravi trenutak u tvojoj lepoj glavi. U mojoj basti se gaje najlepse ruze, u pokvarenoj masti ideje kruze i kad jednom dodjes do kapije ove, nesto tera te da udjes kao djavo te zove i ti krocis, na tren pomislis da kocis, ipak odlucno kreces odustati neces. Iako ne pratis upozorenje, sada ti se samo uz stepenice penje, tvoja ruka krene da mazi moj gelender, tvoje telo prilazi vratima jer ti zelis biti moj gost, zelis da te ljubim, ti ocigledno znas da sam gostoljubiv.
Ti si, ti si ljubav, ti si kazna - ti si Bog, ti si kao Coca cola kao Marllboro, uvek u vrhu uvek sama elita, i sve odgovore znas, bilo sta da te pitam.
Samo osecam tu snagu, samo zamisljam te nagu kako uzimam za dragu tvoju ruku blagu Nedostizna, ti si tako brizna princeza iz price sto se sve tice samo nje, sto ceo svet se vrti oko, kao golubica sto napada je soko. Ulazis, jedna pada ti bretela, ja ti kazem: ''Cao, djiu mia bella. Ovde prvi si put, a kao da si stoti, hoces tvoje telo sad sa mojim da se stopi. Ovde vlada mir i blagostanje, ovde doziveces to telesno stanje, egzotican miris, iz ugla sobe, opija te osecas ukus slobode. Nase duse sada spaja tanana nit, za ostale sve to je neprobojan stit i sada naviru ti strasti, u tebi je bura, ja znam sta tebi treba – mala nezna avantura. Ucinicu ti sve jer ja volim sto si smela, ucinicu da dobijes sve ono sto si htela, a posle obuci se i snadji, samo tiho izadji, osecaj ne kvari, nadji pravog a u stvari ne govori... jer u tebi sad je plamen koji vecno ce da gori.'' Ja iskren sam sa svakom, svakoj delic sebe dam, najiskrenije je ljubim, najbolje sto znam. Sudbina i Bog su jasno samnom bili jer ja rodjen sam takav, to kapiraju i debili, tesko mi je prici jer sam pametan i spretan, uzivam sa svakom strogo neometan
- hvala Denis Stojcic
Podelite:
Popularni tekstovi
PlavaBal vampiraIspod bluzeIz ugla sobeM.B.N.T.No dope (for some hope)Senke