Atentat - Gradovi ostaju isti

Gradovi ostaju isti,
al’ se ljudi mijenjaju.
Vjerujem da čitaš mi misli
a da ne znaš ni ko sam ni gdje.
Jesen je i dan se bistri sporije.

Neka bude šta bude ja već ne znam ko je postavio stvari,
neka bude šta bude nas odveć se ne boje ni psi ni gospodari.

Vani brodovi pozdravljaju luke,
a tuge ljude znaju da raduju.
Iza njih još tvoje su ruke,
kao da umru kao da nestanu.
Skini sve i lako se vrate
dani što stoje sretni a prokleti.
Još volim te, imaš oči nek pamte,
tako smo rijetki i kad smo daleki.

Neka bude šta bude ja već ne znam ko je postavio stvari,
neka bude šta bude nas odveć se ne boje ni psi ni gospodari.

Vidiš vječnost kako prolazi
noseći novine, lubenicu pod rukom.
Kada te umore porazi
pričaš s mrakom ko sa starim drugom.
Vidiš vječnost kako prolazi
noseći novine, lubenicu pod rukom.
Kada te umore porazi
nasmij se nekom drugom.

Neka bude šta bude ja već ne znam ko je postavio stvari,
neka bude šta bude nas odveć se ne boje ni psi ni gospodari.

- hvala brada