Marchelo - Bluz o duhu iz boce
Bluz o duhu iz boce
Refren 1:
K'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,
svinja, govedo, daska, k'o dubre
- pijaaan!
1. strofa:
Kafancuga, pice, gusti dim - i stalni gost, tmurni tip.
Život siv, u duši vir - nema želje da se trudi s tim.
Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrk'o se...
Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo vec...
...i, jbg, puk'o je. Karma zacinila mu je mukom hleb.
Savete odavno cuo je, al' to sve šturo je, on zna za bolji lek:
za raki'cu i meze i jedno vinjace za dezert
i tako banci sam u besvest, baš k'o što fura svaki zevzek
kad ubija vreme, dok živi te pesme
što poju mu svirci kad ne zna za sebe.
Pitaš ga što, on kroz tebe blene,
i nikog ne jebe, posebno trezne.
I sve što ume, sve što zna:
pljuge, caša, ova birtija...
Nekome se sreca smeši - jbg,
njemu se grohotom ceri, muci ga.
Srce prazno je. Cemu sve?
Odjebeš svet, i nije greh:
oni smeju se i pada teška rec i taj pogled prek... E, ljudici, ej!
Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma
o carobnom duhu što cuci u jednoj od ovih boca!
Refren 2:
K'o letva, k'o cep - al' znam cemu sve to:
mnogo mi lepo i jeb'o sve resto!
...i znam da sam ništa, al' dušu mi poji
ta nada u duha, zbog koga sam pijan!
k'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,
svinja, govedo, k'o daska, k'o dubre
- pijan.
2. strofa:
Njegovi dani behu srimovani. Jer, svaki mu se završavao isto:
tu, u kafani, gde 'šljivom' hrani to što je sada nazivao smislom.
Za duha u boci cuo je još onomad kada klinja bio je.
A sada, pio je - loveci taj san,
i sniv'o je svoje citav dan:
sad vec i na poslu poteže pljosku tamo u cošku, vinjak i lozu,
jeb'o nervozu, zato je on tu: naše gore gorki list. Tad su
krenuli da šapcu i žvacu o tracu cemu stremi bludni covek taj...
"Bice svakako znacajno što pre da blatimo, zašto da cekamo kraj?."
Njemu jebe se. Ljudi su mu stranci. Šta mu znaci, šta on mari?
Ljudi-stvari, njihov nacin... lešinari! Ma, bagro, pali!
Osim toga, slepi su - oni ne vide da duh vec je tu!
Vec neko vreme mu je verni drug,
Kad ga poželi, samo drmne cug.
On mu rece da svi glupi su,
i da jedino on zna pravi put:
da celi svet je samo mulj i šut,
da odjebe sve, jer su mu duši žulj.
Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno,
najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još, i još...
Refren 3:
(dijalog pijanca i Duha iz flaše)
-Zdravo, momce!
- 'Ra'ooo!
-To sam ja, duh iz boce!
- 'De si, baco! Ha!
- Jesi li popio svoj vinjak?
- Da!
- Jesi li popio svoju lozu?
- Jok ti si!
- Ako, momce! Nego, momce – jesmo li tukli ženu od jutros?
- K'o vola, e! Ha!
- Pa, je l' ti vidiš da šef hoce da te otpusti?
- Ma, boli me baš kurac!
- I?
- Ma, jebacu mu kevu, bre!
- Tako, momce! Sad liciš na coveka! Ajmo na vinjace!
- Ajde, Bajo, aj, hehe...
(Tri godine kasnije. Nakon gubitka na kartama, ostaje dužan i besan se vraca kuci.)
3. strofa:
Ceh ceka, prazan džep je. Mora da postoji štek, jer
žena vec pre dinu-dve se zaklela da nece s njim do dna,
da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kucni prag.
I mudri duh to zna, i kaže: "Traži" I kaže: "Uzmi!"
Ako ne da - "Udri!"
Ona ne da. Psuje. Grdi. On je gleda, kipi, mrzi.
Šaka leti, šamar pljušti. Ona pada, ne mrda i cuti.
Momenat-dva i eto sirene kroz kraj – jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je
zvala žandare, molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne.
Duh iz boce u uši mu saspe reci od sacme, poslednji savet:
da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave.
Ali, oci slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti...
Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni.
Cizma tutnji, sve bliže glavi, vec ga gazi, svest se gasi.
A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže: "Fajront."
- hvala Rema
Bluz o duhu iz boce
Refren 1:
K'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,
svinja, govedo, daska, k'o dubre
- pijaaan!
1. strofa:
Kafancuga, pice, gusti dim - i stalni gost, tmurni tip.
Život siv, u duši vir - nema želje da se trudi s tim.
Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrk'o se...
Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo vec...
...i, jbg, puk'o je. Karma zacinila mu je mukom hleb.
Savete odavno cuo je, al' to sve šturo je, on zna za bolji lek:
za raki'cu i meze i jedno vinjace za dezert
i tako banci sam u besvest, baš k'o što fura svaki zevzek
kad ubija vreme, dok živi te pesme
što poju mu svirci kad ne zna za sebe.
Pitaš ga što, on kroz tebe blene,
i nikog ne jebe, posebno trezne.
I sve što ume, sve što zna:
pljuge, caša, ova birtija...
Nekome se sreca smeši - jbg,
njemu se grohotom ceri, muci ga.
Srce prazno je. Cemu sve?
Odjebeš svet, i nije greh:
oni smeju se i pada teška rec i taj pogled prek... E, ljudici, ej!
Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma
o carobnom duhu što cuci u jednoj od ovih boca!
Refren 2:
K'o letva, k'o cep - al' znam cemu sve to:
mnogo mi lepo i jeb'o sve resto!
...i znam da sam ništa, al' dušu mi poji
ta nada u duha, zbog koga sam pijan!
k'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,
svinja, govedo, k'o daska, k'o dubre
- pijan.
2. strofa:
Njegovi dani behu srimovani. Jer, svaki mu se završavao isto:
tu, u kafani, gde 'šljivom' hrani to što je sada nazivao smislom.
Za duha u boci cuo je još onomad kada klinja bio je.
A sada, pio je - loveci taj san,
i sniv'o je svoje citav dan:
sad vec i na poslu poteže pljosku tamo u cošku, vinjak i lozu,
jeb'o nervozu, zato je on tu: naše gore gorki list. Tad su
krenuli da šapcu i žvacu o tracu cemu stremi bludni covek taj...
"Bice svakako znacajno što pre da blatimo, zašto da cekamo kraj?."
Njemu jebe se. Ljudi su mu stranci. Šta mu znaci, šta on mari?
Ljudi-stvari, njihov nacin... lešinari! Ma, bagro, pali!
Osim toga, slepi su - oni ne vide da duh vec je tu!
Vec neko vreme mu je verni drug,
Kad ga poželi, samo drmne cug.
On mu rece da svi glupi su,
i da jedino on zna pravi put:
da celi svet je samo mulj i šut,
da odjebe sve, jer su mu duši žulj.
Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno,
najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još, i još...
Refren 3:
(dijalog pijanca i Duha iz flaše)
-Zdravo, momce!
- 'Ra'ooo!
-To sam ja, duh iz boce!
- 'De si, baco! Ha!
- Jesi li popio svoj vinjak?
- Da!
- Jesi li popio svoju lozu?
- Jok ti si!
- Ako, momce! Nego, momce – jesmo li tukli ženu od jutros?
- K'o vola, e! Ha!
- Pa, je l' ti vidiš da šef hoce da te otpusti?
- Ma, boli me baš kurac!
- I?
- Ma, jebacu mu kevu, bre!
- Tako, momce! Sad liciš na coveka! Ajmo na vinjace!
- Ajde, Bajo, aj, hehe...
(Tri godine kasnije. Nakon gubitka na kartama, ostaje dužan i besan se vraca kuci.)
3. strofa:
Ceh ceka, prazan džep je. Mora da postoji štek, jer
žena vec pre dinu-dve se zaklela da nece s njim do dna,
da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kucni prag.
I mudri duh to zna, i kaže: "Traži" I kaže: "Uzmi!"
Ako ne da - "Udri!"
Ona ne da. Psuje. Grdi. On je gleda, kipi, mrzi.
Šaka leti, šamar pljušti. Ona pada, ne mrda i cuti.
Momenat-dva i eto sirene kroz kraj – jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je
zvala žandare, molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne.
Duh iz boce u uši mu saspe reci od sacme, poslednji savet:
da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave.
Ali, oci slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti...
Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni.
Cizma tutnji, sve bliže glavi, vec ga gazi, svest se gasi.
A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže: "Fajront."
- hvala Rema
