Ova mi je pjesma zauvijek promijenila život,uz ovu pjesmu ja sam se zauvijek zaljubila u jednog predivnog decka.Nazalost sam ga izgubila jer je zivot nepravedan.Meni i njemu je zabranjeno da budemo zajedno iako se volimo vise od svega.Samo zelim da on zna da ga zauvijek volim......STEFANE VOLIT CU TE ZAUVIJEK

ovo je pjesma od BIG BLUE BANDA
to su oni pjevali dok je Goran Karan gradio kule u pijesku...
sto ima Goran Karan s tom pjesmom....

jedna od najlipših pisama i spotova ikad

Matko budalo,pa Goran je bio pjevač grupe Big Blue!!Jedna od najljepših njegovih pjesama.Gorane najbolji si!

Pjesma je izvrsna, a od nje imam i spot. Bravo Gorane!

predobra pisma...ima dusu,ima nesto....
rici su zakon,muzika isto tako....
razara...

kad je cujem sitim se kad smo zadnji put bili zajedno, tu vecer me nije pusta ni mm od sebe i ljubija koda zna da nece vise smiti... danas ga vidim kako seta s zenom i bebom i nema se snage javiti... e sad ce stihovi dobiti pravi smisao: ...priznaj mi dali i sad sanjas ti snove sto smo skupa sanjali, znam da kasno je... boze daj snage da izdrzim kad ga opet vidim

Da li Zloćka "sanja" da je bila s G.K. ili je to stvarnost ?Da li je neki drugi Goran u pitanju ?
A možda sam ja to sve krivo shvatila....

Nastavak: ' 1999.godina. Dan pre nego su nas bombardovali pamtim ovako: u maskirnoj uniformi dolazim kuci oko 18.00 h. Spremam veceru deci. Zvoni telefon. Na drugoj strani zice moj tadasnji suprug. Zove iz Budimpeste. Kaze da mi javi da je pocelo. Sta je pocelo - pitam. Bombardovali su Pancevo i Batajnicu. Eto da mi javi da znam. E bas ti hvala, rekoh...sto si mi javio. Sledecih dvadesetak dana pamtim ovako. Ja na poslu, deca u stanu sama. Banjica je daleko od stana... reka Sava nas razdvaja. I most koji moze biti miniran. Uzbuna, sirena. Svi moramo u sklonista. Pitam pukovnika Torbicu smem li da idem kuci kod dece. Kaze mi ne smem da te pustim. Znam kazem ali ja cu ipak otici a vi me kaznite. Znas li da oboje mozemo biti kaznjeni? pita me. Znam ali ja moram kod svoje dece. Peske prelazim put od Banjice do Novog Beograda. Jedan deo puta me je neko prevezao, neko ko se smilovao da stane. Imam radnu obavezu, moram na posao svakog dana dok bombe padaju. To vreme da ne opisujem, znate svi kako je bilo. A moj dragi suprug sedi na aerodromu u Budimpesti i da izvinete cuva svoje dupe. Umesto da prvim minibusom dodje kuci, da bude sa njima ili da bar izvede decu kod sebe (imala su pasose) on odlucuje da ostane tih prvih najtezih dvadeset dana u Madjarskoj i da prati razvoj situacije preko slike na aerodromu. Pitam se jel imao taj covek pameti, srca, duse, razuma, savesti, odgovornosti kad ga je vise bilo briga za sebe nego za decu.

Nastavak: ' 1999.godina. Dan pre nego su nas bombardovali pamtim ovako: u maskirnoj uniformi dolazim kuci oko 18.00 h. Spremam veceru deci. Zvoni telefon. Na drugoj strani zice moj tadasnji suprug. Zove iz Budimpeste. Kaze da mi javi da je pocelo. Sta je pocelo - pitam. Bombardovali su Pancevo i Batajnicu. Eto da mi javi da znam. E bas ti hvala, rekoh...sto si mi javio. Sledecih dvadesetak dana pamtim ovako. Ja na poslu, deca u stanu sama. Banjica je daleko od stana... reka Sava nas razdvaja. I most koji moze biti miniran. Uzbuna, sirena. Svi moramo u sklonista. Pitam pukovnika Torbicu smem li da idem kuci kod dece. Kaze mi ne smem da te pustim. Znam kazem ali ja cu ipak otici a vi me kaznite. Znas li da oboje mozemo biti kaznjeni? pita me. Znam ali ja moram kod svoje dece. Peske prelazim put od Banjice do Novog Beograda. Jedan deo puta me je neko prevezao, neko ko se smilovao da stane. Imam radnu obavezu, moram na posao svakog dana dok bombe padaju. To vreme da ne opisujem, znate svi kako je bilo. A moj dragi suprug sedi na aerodromu u Budimpesti i da izvinete cuva svoje dupe. Umesto da prvim minibusom dodje kuci, da bude sa njima ili da bar izvede decu kod sebe (imala su pasose) on odlucuje da ostane tih prvih najtezih dvadeset dana u Madjarskoj i da prati razvoj situacije preko slike na aerodromu. Pitam se jel imao taj covek pameti, srca, duse, razuma, savesti, odgovornosti kad ga je vise bilo briga za sebe nego za decu.