"suviše tajni u očima, u zlatni okov je prstić pao, molio me dugi pogled da je kradem... dovraga, kafa je gorčila al taj sam ukus odnekud znao, probao sam jednom davno divlji badem." pročitate ovo! opetovano! grize za dušu i podsjeća na one trenutke (kojih svatko od nas u svojoj prošlosti ima) kad smo pogazili ponos radi ljubavi.

a sta da kazem, na ovu pjesmu placem iznova i iznova, mozda zato sto je povezujem sa svojim zivotom kao i vecinu njegovih pjesama. ne znam samo se nadam da jednog dana necu tako za nekim zaliti, da necu tako pogrijesiti i da se necu s tugom sjecati neke davne prave ljubavi

Stane sve u strofu-dve u baladi
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad...
I pred treći refren već nismo mladi...

kako strashno istinito...

Nismo njegova generacija. Nebi smo se i nikada znali
Eto on to pise, kao srebre, male zaludjene misli negde u tuznom ceznjivom srcu

zar je komentar potreban?prekrasno......definitivno moja pjesma,da je razumijes moras je prozivljavati...

Stane sve u strofu- dve u baladi, pustinja prošlih minuta, i ova zemlja, sad. Od svih ovih nas rasturenih, može se ponešto i sastaviti opet. Ako neka cura misli da još ima nade, nek mi se javi, eto mene.

evo se nesto zadnjih dana non stop rastuzujem uz ovu pesmu,i sto je vise slusam sve sam tuzniji,u ovom momentu kad mi se cini da zauvek gubim jednu dragu osobu koju zapravo mozda nikad i nisam imao,i sta drugo reci kad svaki stih odslikava pocetak ,sredinu i kraj,...pripreme za maturu...pocetak
sredina i onda i pre nego si svestan treci cin i treci refren,kad je sve vec kasno i kad si sve tuge i gorcine ovog sveta vec probao i kad te sve gorcine i tuge mozda secaju na onu jednu jedinu ,koja je zajednicki cinilac svim potonjim tugama i gorcinama,koje su joj tek za prineti ,.
uvek je s pogresnim ona bila...i nikad nije ni imala priliku da skonta kako bih joj i ja bio mozda pogresan ali kao sto neko rece ne zalim za stvarima koje sam uradio makar i pogresno vec za onim koje nisam ni probao ,ni skupio hrabrosti da probam,
dovraga kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao...

Jedna od najboljih pesama koje sam čuo. Kao vremeplov vraća u prošlost - "Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija..." "Preko gimnazijskog bedema..." s tako malo reči tako puno osećanja i asocijacija.

Stihove ove pesme ne mogu komentarisati .... Ostavljaju bez daha......
Balasevic je genije

Uspe da dopre do onih pravih delova mog mozga i pogodi me...Kako li joj to polazi za rukom? Znam odgovor...neverovatna je!
Ljudi,prelepa pesma! :)

Dokaz da je djole besmrtan....

evo slusan sada ovu pjesmu,tako prokleto dobro...on je maturant,pun nade,proljece je,zadnji put vidi svoju voljenu i drugove...vidjao je-slucajno,i onda se sjetio divljeg badema di su se ljubili,tajne u ocima,ona ga voli a i on nju,sve je gotovo...prekasno je za njih...

Neverovatna pesma! Najezim se svaki put kad je slusam!!!
Sve me podseca na vreme provedeno u gimnaziji i na zadnju godinu.
"...poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade,
preko gimnazijskog bedema..."
"Poneli nas vetrovi k'o maslacke.
Jedni su leteli lako, drugi padali."
"Sve mi je odlicno zvucalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale me oci širom promenade.

A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja onaj badem."

FENOMENALNA STVAR!

Prosto se najezim kad je cujem....

Valjda samo Đole može od jedne pesme da napravi roman i zapravo odslika ceo jedan život od veselog i bezbrižnog detinjstva do zadnjeg refrena... da pritom ta pesma- taj roman bude toliko velika i duboka da svak u njoj može da se nađe, prepozna, uzleti, ali i da oseti gorak ukus u ustima... uostalom takav je i naš život... znam, probao sam...gorči!

ubija, uvek se najezim kad je cujem!

djole je genije, tko to osporava ne umije osjetiti sveobuhvatnost kojom su prozete njegove pjesme...

uh
nemam reci
mene ON srece slucajno i uvek sam sa pogresnim
ma jebes ponos, sad cu da ga zovem pa kud puklo da puklo!

svi vi koji ćete prestići loše djake koji su vladali svetom...ne bojte se vratiće vam se i One koje su uvek bile sa pogrešnima...al setite se gorkog ukusa divljeg badema i razmislite šta ćete uraditi

I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Zbog ove pesme sam poceo da idem u kafe Petrograd u Beogradu:)...iako mi je jasno da nema nikakve veze sa pesmom:)...

Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad..

aaaaaaaa =(
još jedna fenomenalna pjesma..

...i pred treći refren već...
nismo mladi...
koja nostalgija

svemirca zemljani teško mogu komentirat.koliko god me pogledi nosili u orbite ni blizu se ne mogu približiti balaševim visinama.
al eto , kralj nam je ostavija vrhunski stih za sva vrimena da zavirim malo u daljine pun nade u neki pogled kod kojeg će ona stara kemija odigrat svoje...da nas nosi u visine ko maslačke...

matura...

"dobro sam stajao tih sezona..."
uek sam volela ove stihove,i uvek se osecala cudno...
one godine,kada sam zarsavala svoje gimnazijske dane,plakala sam na svaki stih... tek sad shvatam poentu price... lepo je,al' gorci...

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.
Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.

predivno... ona udata,a on je jos voli.. i opet onaj stari dobro poznati pogled,kada vas dusa zaboli,i momenat kada shvatite da sve sto je bilo vise se nikada nece vratiti...

Bilo šta da kažem o pjesmi ne bi bilo dovoljno.Svi oni epiteti koje poznajemo ne mogu se ovdje upotrijebiti jer je ovo nešto.....mnogo veće.....Mogu samo reći BALAŠEVIĆ!!!

Hvala ti Bože što sam se rodila u njegovo vrijeme!!!

jednostavno prelijepo! uvijek sam se divila tome kako uspijeva na tako jednostavan nacin i sa tako malo rijeci toliko toga reci...nevjerovatno... najezim se svaki put kad ovo cujem,i toliko puta sam plakala uz ovu pjesmu...podsjeti me na moju gimnaziju,na toliko toga sto je proslo,na nesto sto sam tako jako voljela,i boli sto se ne moze vratiti...
svaka cast!
\"...ali znao sam da sanja onaj badem...\"
\"...preko gimnazijskog bedema,k\'o pravi dekor za avanturu prosuo je nezni purpur divlji badem...\"
\"....al taj sam ukus od nekud znao...probao sam jednom davno divlji badem...\"
PRELIJEPO!

ljudi nemojte komentarisati ovaj teks jer svaka rijec zvuci nedovoljno . ova pjesma jednostavno izmice ljudskom razumu

Mislio sam dugo da nasa prica nikad nece bajka postati,ali isto tako sam i mislio da ce Kulski Hajduk biti prvak sveta i srecom kod obe svoje pretpostavke sam se presao,jer niti je hajduk prvak ali i moje predvidjanje (tj,crna slutnja )se nikad nije obistinilo,vec je i nasa prica postala jako lepa prica i svakim danom je sve lepsa i lepsa.
Ta hemija koju smo oduvek krili u ocima i klikovi medju nama koje bi prigusivala glasna muzika postali su tako glasni i ocigledni,da je postalo nemoguce prikrivati zelje srca i duse ,i negde pred kraj drugog cina voda je srusila i brane i sve blokade i desilo se ono sto se desiti moralo,i nedelju dana pre toga usao sam u kafe my way,by the way ,ili kako god se zvase i opet me je njen sneni pogled molio da je kradem,ali ovaj put je kradem za uvek,samo za sebe i till the end of time(ili barem sledecih 50tak godina)
A lepo je pocela nedelja i njena porukica da ce me cekati na kraju price je kao i na pocetku divljeg badema dala mi je jos jednom snage da mozda i poslednji put uspem da virnem (preko gimnazijskog bedema)u daljinu pun nade,i da preko tog bedema koji je na tren izgledao nepremostivo i nepreskocivo ugledam more,ali more jubavi .
To more jubavi za kojim sam mastao sve ove godine ploveci po svojim pustinjama zabluda i obmana,i nakraju smo uronili u njega,nekako prirodno kao da smo odrasli kraj te prelepe vode,nekako prirodno kao da smo u njemu plivali i plovili sve ove godine u onim svojim snovima kraj otvorenog prozora.
I nas divlji badem je najzad opet procvetao i tocak mog bicikla se zavrteo u njenom pravcu,i samo ceka da ga ovaj put umesto nekog klipa zaustavi njena stikla ,ali ovaj put smo odigrali i crno,i crveno i zeleno polje i koji god broj da izvuku bice premija.
I ovog momenta dok ovo pisem po svim zakonima jubavi koja bi trebala da biva slabija i manja(daleko od oka ...)nasa jubav biva snaznija i jaca i ako imalo osetim da gasne dovoljno je da pogledam sa balkona u okean jer znam da je ona preko,i da i ona gleda u kompas svoga srca i zna da sam ja jako jako blizu i da svakog trena moze povuci ono malo nevidljivo zvonce i ja sam kraj nje,njena mala verna polutka preko sindikata.

Hvala ti jos jednom jubavi sto dises ,zivis i postojis za mene,i hvala ti sto je najlepsa djoletova pesma dobila happy end sa tobom,i znaj da necu prestati da te sanjam dok god ne dobijemo iste inicijale,znas ti dobro koje.
u potpisu:mozda ne zauvek ,ali bar sledecih pedesetak godina tvoj bosancic.

maturanti dvi iljade treće ;)

To je ta nedelja...

Matura Stare gimnazije u Mostaru, maturanti - svi prelijepi i svi već odrasli...
kako vrijeme prolazi...
četiri najbolje godine mog života...

Она је дефинитивно са погрешним...

kako volim ovu pjesmu.i verziju iz koprivnice.
"previše tajni u očima" neprocijenjivo.

i zaboravim..
nekad su pogledi bili cista Kemija...

Pozdrav....vecina Vas ovde je mladja...mozda sam jedan od retkih koje je imao cast, da diplomira bas u vreme izlaska ovog hita...
i recimo guzonjinog sina...Voleo bih da se mogu vratiti bar na JEDAN DAN sa skolskim drugovima u ucionicu...

pjesma je slikovitija od bilo kojeg filma i strasno vraca u prošlost.

Upravo me ovoga strah...Da i nakon toliko godina ne bude suvise tajni u ocima...Da ne zaboravim...A o generaciji da ne pricam...