EEEEEEEEXXXXXXXTRAAAAAAAAAAA PESMA.......obozavam VAN GOGH-a......JAAAAAAAAAA VERUJEM U LJUBAV!!!!!:)))

Ljudi, je l’ moguće da neko postane ovoliko jadan? Čak su besramno ukrali početne rifove pesme “Smells like teen spirit” (čudi me da to niko drugi nije zapazio)... valjda da bi, na veoma jadan, po njima “lucidan” način, stavili sebi oreol besmrtnih zvezda, poput Kurta Kobejna, jer očigledno misle da to i jesu, na presmešnoj muzičkoj sceni ove zemlje izvitoperenih vrednosti. Najjadnije je to što misle da još uvek rade nešto smisleno, drugačije, što ima svoju težinu, kvalitet, i umetnički senzibilitet. Ovaj album je samo kulminacija njihove propasti, koja je počela albumom “DrUnder”, i iz godine u godinu ih sve više podizala na lestvici patetičnosti, isfoliranosti i ruganja sebi samima. Ko god ima bar malo mozga, a bio je na jednom od njihovih “spektakularnih” koncerata u poslednjih par godina, zna o čemu pričam (naravno, ovim isključujem infantilne klince, dečicu sa onim odvratnim treptavim rogovima na glavi, i inače sve ograničene devojčice sumnjivog promiskuiteta koje viču: “Jao, Đule je tako sladak”, ili “I ja isto verujem u ljubav.”). Inače, to vam je sada publika. “Čestitam”... paćenici. A setite se samo pesama kao što su “Demagogija”, “Delfin”, “Put”, “Sreća”, “Pleme”...