Djordje Balašević - Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja
Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"
Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"
Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..
