Darin Kuzmanovic - Pravo u raj
Bio je dan, dan, kao svaki drugi dan.
Pojeo sam rucan i otis'o u skolu.
I dok sam stekao od prevoza pare,
s druge strane hodnika video sam svoje drugare.
I kao uvek rukov'o se snjima.
Pitao sam ih jos i "Kako ste? Sta ima?",
i jedan od njih, a bilo ih je sest,
saopsti mi tad sokantnu vest.
Rek'o mi je jos da je kod jednog skvera
izvrsen atentat na naseg premijera.
Nisam mu tad mnogo poverov'o bio,
al' kasnije sam doznao da je u pravu bio.
Bio je blizu skusptine, nasmejan i srecan,
jer lepo vreme u coveku lepa osecanja budi,
ali tad ga neko snajperom nanisani u grudi.
15. mart, crna povorka vijuga.
Iznad Alenije slavnih najavila se tuga.
Jos jedna poznata licnost ode, surova je istina,
jos jedna majka u crnom se oprasta od sina.
Stoji pred grobom dok suze joj kvase lice.
Kroz glavu joj prolaze sad slike ubice.
Za ruku steze decu, a steze i zube,
i proklinje boga zbog svega toga.
A dan kao da pocinje da se daje u beg.
Pada mrak, i pocinje i sneg,
kao da kaze: "Ovde je kraj;
dusa ovog coveka sada ide pravo u raj!"
Stojim pred TV-om, totalno nem.
Nemam sta da mislim niti sta da kazem,
sem da ne mogu da poverujem da je sve ovo stvarnost,
iako je sve sto se desava cista realnost.
Osecam da tuga ova pratice nas dovek'.
Srca se stegla jer otis'o je covek
koga u nasoj zemlji ce se uvek rado secati,
to je covek cije ime ce se uvek vecati.
Secam se svega u vezi s njime.
Nekad je bilo svejedno, sada dicimo se time.
I 5. oktobra, kad pred skupstinom su bili,
razbijali vrata, ponasali k'o debili.
Misli mi zatim lete ka onom danu,
kada prvi put sam ga video na malome ekranu:
"Mama, a ko je onaj sedokosi cika?"
Nije zelela da kaze, jer me ne zanima politika.
Bio je inteligentan covek, zeljan promena,
a sve je to stalo zbog nekih kretena.
Gore iznad nas, neko se smeje,
nasim patnjama, i smrt seje.
Neko sa bolesnim smislom za humor.
I hoce li i on nekad da oseti umor?
Jer, bio je relativno mlad i nije jos morao da ode,
suvise rano za njega bilo je gotovo.
Ovaj svet je tako surov,
i hoce li neko ikada odrzati slovo
da o tome odlucuje neka sila jaca,
koga ce da ubije a oga ce da "glaca",
i mozda ce i vas, kao i njega,
da tek tako ubiju i oslobode vas svega.
Pravo u raj...
- hvala maxa
Bio je dan, dan, kao svaki drugi dan.
Pojeo sam rucan i otis'o u skolu.
I dok sam stekao od prevoza pare,
s druge strane hodnika video sam svoje drugare.
I kao uvek rukov'o se snjima.
Pitao sam ih jos i "Kako ste? Sta ima?",
i jedan od njih, a bilo ih je sest,
saopsti mi tad sokantnu vest.
Rek'o mi je jos da je kod jednog skvera
izvrsen atentat na naseg premijera.
Nisam mu tad mnogo poverov'o bio,
al' kasnije sam doznao da je u pravu bio.
Bio je blizu skusptine, nasmejan i srecan,
jer lepo vreme u coveku lepa osecanja budi,
ali tad ga neko snajperom nanisani u grudi.
15. mart, crna povorka vijuga.
Iznad Alenije slavnih najavila se tuga.
Jos jedna poznata licnost ode, surova je istina,
jos jedna majka u crnom se oprasta od sina.
Stoji pred grobom dok suze joj kvase lice.
Kroz glavu joj prolaze sad slike ubice.
Za ruku steze decu, a steze i zube,
i proklinje boga zbog svega toga.
A dan kao da pocinje da se daje u beg.
Pada mrak, i pocinje i sneg,
kao da kaze: "Ovde je kraj;
dusa ovog coveka sada ide pravo u raj!"
Stojim pred TV-om, totalno nem.
Nemam sta da mislim niti sta da kazem,
sem da ne mogu da poverujem da je sve ovo stvarnost,
iako je sve sto se desava cista realnost.
Osecam da tuga ova pratice nas dovek'.
Srca se stegla jer otis'o je covek
koga u nasoj zemlji ce se uvek rado secati,
to je covek cije ime ce se uvek vecati.
Secam se svega u vezi s njime.
Nekad je bilo svejedno, sada dicimo se time.
I 5. oktobra, kad pred skupstinom su bili,
razbijali vrata, ponasali k'o debili.
Misli mi zatim lete ka onom danu,
kada prvi put sam ga video na malome ekranu:
"Mama, a ko je onaj sedokosi cika?"
Nije zelela da kaze, jer me ne zanima politika.
Bio je inteligentan covek, zeljan promena,
a sve je to stalo zbog nekih kretena.
Gore iznad nas, neko se smeje,
nasim patnjama, i smrt seje.
Neko sa bolesnim smislom za humor.
I hoce li i on nekad da oseti umor?
Jer, bio je relativno mlad i nije jos morao da ode,
suvise rano za njega bilo je gotovo.
Ovaj svet je tako surov,
i hoce li neko ikada odrzati slovo
da o tome odlucuje neka sila jaca,
koga ce da ubije a oga ce da "glaca",
i mozda ce i vas, kao i njega,
da tek tako ubiju i oslobode vas svega.
Pravo u raj...
- hvala maxa
