Nikola Vranjkovic - Gusari

Svetlost na mom dlanu,
potreban je lek za slobodan minut.
Kreni-stani,
idemo natrag na put.
Lepršaju kose, vetar nam krade šešire.

I nizvodno, pa gde stignemo.
Obaveze stalno prekidaju bajku.
Neću više da znam koliko je sati kod nas.
Otvori flašu s vinom i poželi nam sreću.

Polako, ne juri,
imam u glavi vrlo precizan plan.
Podigni čašu, zažmuri,
Ovo je samo prvi običan dan.

I možda niko neće ni znati,
i možda nikog nećemo sresti.
I možda niko neće ni zvati,
upomoć.
Dolazi noć.

A noć blaga, smiruje vetar,
srebrne vile nam mašu sa neba.
Umor, početak velikog sna.
Kapetan vezuje brod.

I niko ovde neće da nas traži.
I ako želim biću pijan do smrti.
Nema pravila i zakon ne važi,
trčim u krug, a sve se igra, sve me vrti.

Srećan sam, to je čudesan dar.
Hiljadu zvukova, a ni z od zla.
Jos samo korak i savladaću strah,
sve je prošlo, sve je iznad nas.

- hvala Iggy