Djordje Balašević - Ilona

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim
Ja sam putnik od tog zivim
Samo je podigla taj prstic svoj
I ja sam stao, otvorio njoj
Ona je andjeo bila, sa greskom, bez krila, moj san

Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Dobro guram kroz zivot buran i mada zivim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bi bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc

Kao moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i kapetan kuka
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Slabo pricam, bas nisam vican, al' sad reci idu same
O, zivot pise ljute drame
Jer znam detalje, sitnice o njoj
A ne znam adresu, telefonski broj
Il' nesto slicno po cemu bih saznao gde li je sad

Izvesna Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Lutko lepa, dobar dan