Rani Mraz - Ljubio sam snašu na salašu
E baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure
Pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića birtaša
Zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže
Pa onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno
Jer, evo, i ova moja tambura, stara i Bog zna kakva
I zvoni i zveči, a opet svira
Pa ću probati sade na njoj da vam odsviram
Pa mog'o bih kaz'ti da ispripovedam
Šta mi se jedared desilo kad' sam išao u Iđoš na vašar, a još sam deran bio
Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar
Sad je l' vašar, je l' sajam, baš ne mogu tačno da se setim
Al' šta bilo da bilo
Baba mi je dao nešto novaca
Šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina
Uveliko sam se momčio već po sokacima
Pa mi je baba rek'o:
'Na sine para, idi u Iđoš i kupi kakvog lepog konja
Ne marim kakvog, sad je l' ždrepca, je l' pastuva, je l' ajgira
Samo kobile nemoj'
E baš tako mi je rek'o
Baba nikad' nije mlogo baš vol'o kobile
Sad' sam ga i ja razum'o
Otkad' sam odrast'o
I tako sam kren'o
Pa sam hteo nekom prečicom, preko polja
Nisam se setio onog što kažu: 'Preko preče, naokolo bliže'
Ono bilo letno doba, što bi kaz'li Englezi:
'Summer time, when the living is easy'
Tu negde preobraženije, mož' biti, tako
Devetnaesti, dvadeseti avgust mesec
Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa
Kanda da sam zalutao, Bogami, kanda da sam zalutao
A gladan i žedan i umoran
Još mi je mati kaz'la: 'Ponesi štagod za jelo'
'Ta' rekoh 'mani mati, naopako, šta ću nosit' tu za dva sata, časom ću ja'
A, vraga, baš mi je falilo
I vidim neki salaš se beli u senci oraja
Sad jesu l' bili kokosovi oraji il' kakvi drugi, to ne mogu da se setim
Al' reko' 'ajd' da svratim, sad šta me košta
Valjda će mi dati parče 'leba i masti
I malo aleve paprike odgore
Pa ondak čašu vode
A nad'o sam se i kakav tanak špricer
Što Mađari kažu 'Hozsu lepeš'
A to na maðarskom znači 'Dugačak korak'
I kad' sam doš'o na taj salaš, prvo što sam vid'o
Na astalu cipovka 'leba bela
Vidilo se da je frišak, onako, reš malko
A po avliji svuda trčidu pilići, Brojleri oni što se zovu
Lepo i dan-danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo-desno
Odškrinita vrata od pušnice, a tu ... Eee, divota jedna
Odma' ogladnim kad' se toga setim
Šunke, slanine, a znaš koje slanine?
One 'nako što ima red slanine, pa red šunke, pa red slanine, pa red šu ...
Pa tako jedno pet-šest puta, ti redovi
Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice ...
A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždine
Što bi kaz'li Japanci: 'Ikebana', prava ikebana
Ništa mene to nije, što bi kaz'o, onako, taklo
Iako sam bio gladan k'o vrag
Eee, već neka plava snaša što se muvala levo-desno po avliji
I 'ranila već pomenute one piliće
Da sam tada im'o kuću i njivu
Pet-šest svinja i bar jednu kravu
I avliju, u njoj jabuku il' šljivu
Uz'o bi' tu snašu plavu
Pitam: 'Je l', di su ti baba i mati?'
Ona reče mi ovako:
'Baba do utorka neće da se vrati, a s' materom ćemo lako'
Pa, da te ne slažem, za jedno frtalj sata, u vr' glave
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, kako ima brkatog muža
Tek tad' videh iza plasta sena s nekim vilama muža njena
On mi reče: 'Je l' ti, vandrokašu, pušćaj o'ma' moju snašu'
A pre toga, sad je l' sekundu, je l' dve, ne znam
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog muža
Kad' već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad' tako pametni pa prevrn'te ploču, jer s' druge strane ima još šta je posle bilo
Od tog doba, u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave
Eto baš onomad sam čit'o ta Kohoteklova kometla i sve te zvezde sas repom
Pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajedu silni avioni i brodovi
Tol'ko brodova je nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod, da mu se šta ne desi
Pa ondak Rusi u kosmosu
Pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu
Pa Kinezi u kosmosu
Pa Bogićević u ko ...
Pa svi u kosmosu, čudo jedno
A to sam sve kaz'o samo da bi' malko ilustrov'o, ovako
Ta mistika i to, šta se sve dešava
Jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao
To sve mi se ostvarilo, sve mi se baš ostvarilo
Eto onomad mi baš umro tetak iz Gospođinaca
I ostavio mi dvanaes' jutara zemlje, ritske, znaš kakve
Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi ...
Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja
Tu kad' bi dugmad posej'o, opet bi nešto niklo
Ja ti kažem, tu bi mog'o sejati i kikiriki i artičokle
Ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega
I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo, takva zemlja
A u selu dve kuće
Jedna baš, baš na glavnom sokaku
Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće
Al' kad' dođeš, odma' ćeš videti, odma', odma' se to vidi
Ej, šest pendžera sas ulice, od tog' četiri kibicfensteri
Pa onako kad' metnem muškatle
A zimi kad' nema nikakvog drugog cveća
Ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu
Pa divota da ljudi prolaze, pa sve gledaju, pa govore:
'Ju što je lepo, ju što je divno'
I još svašta govore, kako i ne bi
Druga kuća mi tu, čelo od crkve
Isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom
Al' ne marim, tu mi sad' baba živi i mati
A salaš, e
Pitaš kol'ki mi je
Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je
I ja sam voleo da znam, pa sam onomad zvao geometra čak, čak iz Segedina da izmeri, al' nije mog'o siroma', na polak se onesvestio
Eto, ne mož' to odjedared
Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja
Pa uzjašeš, pa jašeš, znaš, i jašeš i jašeš do uveče, znaš
I uveče i tebi i konju dosta, i mislite 'di smo i krenuli da jašemo
A još ste na mom salašu
Eto tol'ki je
U štali šest konja, četir' ova što ih prežem
Sad je l' u taljige, je l' kad' orem, il' tako štagod
A dva bela, ona paradoša, samo kad' je, kad' su neki svečari, je l'
U zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad' ih upregnem u saonice
Pa s praporcima, pa divota jedna
Krava imam petnaes' komada, i to simentalke, one 'olandske
Znaš kakve su, k'o iz opateke da su izašle
Da staneš, pa da gledaš i da kažeš:
'E ove sigurno nosidu tetrapak mleko'
Takve su
A nije, nose obično mleko k'o i naše krave
Samo što su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika
Mlečne čokolade, tako, divota jedna
Svinja imam dvajes'-pet komada Jorkšir
I dvajes'-pet komada sad je l' Berkšir il' Bert Lankester, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena
Pa imam nešto i mangulica, imam i prasica i ...
Živine? Tol'ko živine nisi vid'o
Da na'ranim polak Afrike
Znaš šta je ćuraka i moraka i pataka i gusaka
Jesam još štagod zaboravio? Svejedno, imam svega
Pa to sam prob'o sas digitronom da izbrojim kol'ko imam
Pa mi iskočio osigurač, ne mož'
Al' vidi ovako, na primer
Nekad' se probudim, pogledam kroz pendžer
Pa reko': 'Ju, sneg pao'
Znaš, beli se salaš
Pa ondak mislim, pa ne mož' bit' sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?!
A ono jaja po salašu
I ne mož' skupiti
Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne mož'
Dok skupim, opet polak mućkovi
Imam nešto i novaca, nije da nemam
Ne bi' vol'o o tom' da pričam kol'ko imam i 'di ih držim
Samo, znaš, da ti kažem o'ma'
Slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabroj'o
Znaš, kad' tako nekad' uleto, kad' opali kakva omorina
A ja se premećem levo-desno po onoj dunji
Pa ne mogu da zaspim, znaš
Pa onda izađem na kong, pa sednem na basamke
Pa gledam u zvezde i mislim:
'Otac ... i ove zvezde, kol'ko toga ima, ne mož' toga izbrojati, čudo jedno', da
E vi'š, onda se s mlogo tuge setim
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog muža
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog ...
Eh, da ga je taj mi vek moj zacrnio kad' sam ga i vid'o i kad' je doš'o i sve ... A sad', šta bilo da bilo ...
... muža
- hvala Malecka
E baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure
Pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića birtaša
Zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže
Pa onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno
Jer, evo, i ova moja tambura, stara i Bog zna kakva
I zvoni i zveči, a opet svira
Pa ću probati sade na njoj da vam odsviram
Pa mog'o bih kaz'ti da ispripovedam
Šta mi se jedared desilo kad' sam išao u Iđoš na vašar, a još sam deran bio
Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar
Sad je l' vašar, je l' sajam, baš ne mogu tačno da se setim
Al' šta bilo da bilo
Baba mi je dao nešto novaca
Šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina
Uveliko sam se momčio već po sokacima
Pa mi je baba rek'o:
'Na sine para, idi u Iđoš i kupi kakvog lepog konja
Ne marim kakvog, sad je l' ždrepca, je l' pastuva, je l' ajgira
Samo kobile nemoj'
E baš tako mi je rek'o
Baba nikad' nije mlogo baš vol'o kobile
Sad' sam ga i ja razum'o
Otkad' sam odrast'o
I tako sam kren'o
Pa sam hteo nekom prečicom, preko polja
Nisam se setio onog što kažu: 'Preko preče, naokolo bliže'
Ono bilo letno doba, što bi kaz'li Englezi:
'Summer time, when the living is easy'
Tu negde preobraženije, mož' biti, tako
Devetnaesti, dvadeseti avgust mesec
Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa
Kanda da sam zalutao, Bogami, kanda da sam zalutao
A gladan i žedan i umoran
Još mi je mati kaz'la: 'Ponesi štagod za jelo'
'Ta' rekoh 'mani mati, naopako, šta ću nosit' tu za dva sata, časom ću ja'
A, vraga, baš mi je falilo
I vidim neki salaš se beli u senci oraja
Sad jesu l' bili kokosovi oraji il' kakvi drugi, to ne mogu da se setim
Al' reko' 'ajd' da svratim, sad šta me košta
Valjda će mi dati parče 'leba i masti
I malo aleve paprike odgore
Pa ondak čašu vode
A nad'o sam se i kakav tanak špricer
Što Mađari kažu 'Hozsu lepeš'
A to na maðarskom znači 'Dugačak korak'
I kad' sam doš'o na taj salaš, prvo što sam vid'o
Na astalu cipovka 'leba bela
Vidilo se da je frišak, onako, reš malko
A po avliji svuda trčidu pilići, Brojleri oni što se zovu
Lepo i dan-danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo-desno
Odškrinita vrata od pušnice, a tu ... Eee, divota jedna
Odma' ogladnim kad' se toga setim
Šunke, slanine, a znaš koje slanine?
One 'nako što ima red slanine, pa red šunke, pa red slanine, pa red šu ...
Pa tako jedno pet-šest puta, ti redovi
Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice ...
A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždine
Što bi kaz'li Japanci: 'Ikebana', prava ikebana
Ništa mene to nije, što bi kaz'o, onako, taklo
Iako sam bio gladan k'o vrag
Eee, već neka plava snaša što se muvala levo-desno po avliji
I 'ranila već pomenute one piliće
Da sam tada im'o kuću i njivu
Pet-šest svinja i bar jednu kravu
I avliju, u njoj jabuku il' šljivu
Uz'o bi' tu snašu plavu
Pitam: 'Je l', di su ti baba i mati?'
Ona reče mi ovako:
'Baba do utorka neće da se vrati, a s' materom ćemo lako'
Pa, da te ne slažem, za jedno frtalj sata, u vr' glave
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, kako ima brkatog muža
Tek tad' videh iza plasta sena s nekim vilama muža njena
On mi reče: 'Je l' ti, vandrokašu, pušćaj o'ma' moju snašu'
A pre toga, sad je l' sekundu, je l' dve, ne znam
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog muža
Kad' već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad' tako pametni pa prevrn'te ploču, jer s' druge strane ima još šta je posle bilo
Od tog doba, u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave
Eto baš onomad sam čit'o ta Kohoteklova kometla i sve te zvezde sas repom
Pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajedu silni avioni i brodovi
Tol'ko brodova je nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod, da mu se šta ne desi
Pa ondak Rusi u kosmosu
Pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu
Pa Kinezi u kosmosu
Pa Bogićević u ko ...
Pa svi u kosmosu, čudo jedno
A to sam sve kaz'o samo da bi' malko ilustrov'o, ovako
Ta mistika i to, šta se sve dešava
Jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao
To sve mi se ostvarilo, sve mi se baš ostvarilo
Eto onomad mi baš umro tetak iz Gospođinaca
I ostavio mi dvanaes' jutara zemlje, ritske, znaš kakve
Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi ...
Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja
Tu kad' bi dugmad posej'o, opet bi nešto niklo
Ja ti kažem, tu bi mog'o sejati i kikiriki i artičokle
Ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega
I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo, takva zemlja
A u selu dve kuće
Jedna baš, baš na glavnom sokaku
Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće
Al' kad' dođeš, odma' ćeš videti, odma', odma' se to vidi
Ej, šest pendžera sas ulice, od tog' četiri kibicfensteri
Pa onako kad' metnem muškatle
A zimi kad' nema nikakvog drugog cveća
Ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu
Pa divota da ljudi prolaze, pa sve gledaju, pa govore:
'Ju što je lepo, ju što je divno'
I još svašta govore, kako i ne bi
Druga kuća mi tu, čelo od crkve
Isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom
Al' ne marim, tu mi sad' baba živi i mati
A salaš, e
Pitaš kol'ki mi je
Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je
I ja sam voleo da znam, pa sam onomad zvao geometra čak, čak iz Segedina da izmeri, al' nije mog'o siroma', na polak se onesvestio
Eto, ne mož' to odjedared
Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja
Pa uzjašeš, pa jašeš, znaš, i jašeš i jašeš do uveče, znaš
I uveče i tebi i konju dosta, i mislite 'di smo i krenuli da jašemo
A još ste na mom salašu
Eto tol'ki je
U štali šest konja, četir' ova što ih prežem
Sad je l' u taljige, je l' kad' orem, il' tako štagod
A dva bela, ona paradoša, samo kad' je, kad' su neki svečari, je l'
U zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad' ih upregnem u saonice
Pa s praporcima, pa divota jedna
Krava imam petnaes' komada, i to simentalke, one 'olandske
Znaš kakve su, k'o iz opateke da su izašle
Da staneš, pa da gledaš i da kažeš:
'E ove sigurno nosidu tetrapak mleko'
Takve su
A nije, nose obično mleko k'o i naše krave
Samo što su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika
Mlečne čokolade, tako, divota jedna
Svinja imam dvajes'-pet komada Jorkšir
I dvajes'-pet komada sad je l' Berkšir il' Bert Lankester, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena
Pa imam nešto i mangulica, imam i prasica i ...
Živine? Tol'ko živine nisi vid'o
Da na'ranim polak Afrike
Znaš šta je ćuraka i moraka i pataka i gusaka
Jesam još štagod zaboravio? Svejedno, imam svega
Pa to sam prob'o sas digitronom da izbrojim kol'ko imam
Pa mi iskočio osigurač, ne mož'
Al' vidi ovako, na primer
Nekad' se probudim, pogledam kroz pendžer
Pa reko': 'Ju, sneg pao'
Znaš, beli se salaš
Pa ondak mislim, pa ne mož' bit' sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?!
A ono jaja po salašu
I ne mož' skupiti
Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne mož'
Dok skupim, opet polak mućkovi
Imam nešto i novaca, nije da nemam
Ne bi' vol'o o tom' da pričam kol'ko imam i 'di ih držim
Samo, znaš, da ti kažem o'ma'
Slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabroj'o
Znaš, kad' tako nekad' uleto, kad' opali kakva omorina
A ja se premećem levo-desno po onoj dunji
Pa ne mogu da zaspim, znaš
Pa onda izađem na kong, pa sednem na basamke
Pa gledam u zvezde i mislim:
'Otac ... i ove zvezde, kol'ko toga ima, ne mož' toga izbrojati, čudo jedno', da
E vi'š, onda se s mlogo tuge setim
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog muža
Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna k'o majska ruža
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno, za tog njenog brkatog ...
Eh, da ga je taj mi vek moj zacrnio kad' sam ga i vid'o i kad' je doš'o i sve ... A sad', šta bilo da bilo ...
... muža
- hvala Malecka
