Doris Dragovic - Davno odavno

Ja za srecu nosim zlatne pokove
sanjam da me tvoja ljubav okuje
idu dani prave se da ne idu
idu idu cekam svoju nedjelju
davno putuju tebi putuju
mokro nebo spava mi u ocima
ruka sanja da u tvojoj pociva
idu dani prave se da ne idu
idu idu cekam svoju nedjelju
davno putuju tebi putuju

Davno, davno, odavno
sunce oka tvog mom zivotu svanulo
nikom nije smetalo
nije mrava zgazilo
al je mene rasulo
nije zemlju napuklo
nije kapi popilo
al je mene slomilo

- hvala marko