Zlatko Pejakovic - Ma nije moguce

Jer gdje si sve dosada bila
i mladost mi je prosla,
starost je bojama sijedi kroz moju kosu prosla,
I lice se naboralo i srce jer je moralo
i pritisle su godine, godine i sudbine.
Ma nije moguce da cu sam ostariti
Ma nije moguce i ti ces me ostaviti,
Ma nije moguce pa zar tako mora biti
da nema nikoga ko ce samnom nazdraviti,
Ma nije moguce i ti ces me ostaviti,
Ma nije moguce i ti ces me ostaviti,
Znam umrijet cu sam,
Zenim se pa rastajem,
kraj sa krajem sastavljam
pijem da se napijem jer trijezan sebi nevaljam,
Sam sa sobom samujem i gdje stignem stanujem,
Dosla si da zaboli da te ko nikog zavolim,
Ma nije moguce i ti ces me ostaviti,
Ma nije moguce pa zar tako mora biti
da nema nikog ko ce samnom nazdraviti,
znam umrijet cu sam

- hvala Luka