Daleka Obala - Upeklo sunce

Upeklo je sunce dan je ko' stvoren za plažu
Na plaži se nalaze ljudi što se kupaju, sunčaju, brčkaju i mažu
I čim san skinuo kapu presjekao me osmjeh tvoj.

Mislio sam da mi se smiješ zbob masne kose
Ili zbog zelene kape al danas se takve kape nose,
I nisam shvatio ništa, idem do šanka popiti sok.

(ref.)
A da sam ja tog trenutka shvatio zašto si se nasmješila,
Sigurno bi se nazad vratio i stvar bi drugim tokom krenila.

Kad sam stigao do šanka ti si već tamo bila,
Sjedila si sasvim sama i nisi ništa pila,
Ponudio sam ti gutljaj soka mog.
Rekla si ne hvala /neću ništa piti ovdje sam se došla od žarkog sunca skriti/
A ja sam rekao dobro okrenuo se i ispio sok.

A da sam ja tog trenutka shvatio... (ref.)

Odjednom je za šankom postalo strašno vruće,
Vidio sam neke da skaću i dobio nadahnuće
Poletio sam kao ptica kroz zrak, odličan skok.

A ti si se u hladu smijala ko malo dijete,
I to mi je poticaj dalo za još tri-četri piruete
I nisam znao kud sa sobom od sreće bio sam lud.

A da sam ja tog trenutka shvatio... (ref.)

- hvala Ivan