357 - Cigane
E-majstore, Cigane - ne daj se ti ne znaš šta je tuga,
ti ne znaš šta je bol, nek tužno svira truba,
sipaj mi alkohol Cigane - majstore,
Cigane ne daj se i sad kad vidim da je istina pred nama,
da li da bežim ili sednem pod ciradu,
tako mi treba tvoja pesma i galama u mome gradu
gubim nadu, gubim nadu Cigane - majstore
gledaj zastave vijore, vetar miluje te boje to je moje,
to je tvoje,svetih troje, čudna zemlja, svuda memla,
ničeg nema, samo pevanje i suze koje svako bi da uzme
da bi okovo u čelik... velik teret... nosimo sa sobom,
živimo sa neslogom i Bogom svake vere svete ikone i slave,
tvrde glave upravljaju cirkusom od srama,
to me slama jer moj krevet jeste jama teška drama,
pogledaj u lica cela ulica je takva,
mnogo stakla je u mleku, tela bačenih u reku,
vekovi u jeku, mnoge suze da poteku i da peku
šta je svetlo zapada, kada misliš na samoću,
samo hoću da te gurnem,da te furnem,
tu kroz tunel što se mrači i odvlači k'o da si jebeni magnet,
ta sila privlači i lepi kao otrov,nađi otvor,
jer ipak moraćeš na svetlo, stvarno,
eto šta je geto i sve to što drži te za ruke koje stare,
sve su to govna i jajare, kao oni se ne kvare rade za pare...
Slušam, gledam, ne mogu da verujem,
želeo bih bolje ali neću da preterujem,
ko će dati ruku pomirenja dolaze nam novi
cela postava se menja samog sebe ja ne mogu da prepoznam,
tu su drugovi, gospoda i ko zna ko još hoda kroz aleju velikana,
heroja sa ekrana, heroja naših velikih od danas,
trčim da bih pobeg'o od laži,
hajde kaži koja braća su na straži ili mi pokaži sigurno mesto,
gde mogu da se sakrijem jer pijem i nešto ću da razbijem!
Cigane - majstore, Cigane-ne daj me....
E-majstore, Cigane - ne daj se ti ne znaš šta je tuga,
ti ne znaš šta je bol, nek tužno svira truba,
sipaj mi alkohol Cigane - majstore,
Cigane ne daj se i sad kad vidim da je istina pred nama,
da li da bežim ili sednem pod ciradu,
tako mi treba tvoja pesma i galama u mome gradu
gubim nadu, gubim nadu Cigane - majstore
gledaj zastave vijore, vetar miluje te boje to je moje,
to je tvoje,svetih troje, čudna zemlja, svuda memla,
ničeg nema, samo pevanje i suze koje svako bi da uzme
da bi okovo u čelik... velik teret... nosimo sa sobom,
živimo sa neslogom i Bogom svake vere svete ikone i slave,
tvrde glave upravljaju cirkusom od srama,
to me slama jer moj krevet jeste jama teška drama,
pogledaj u lica cela ulica je takva,
mnogo stakla je u mleku, tela bačenih u reku,
vekovi u jeku, mnoge suze da poteku i da peku
šta je svetlo zapada, kada misliš na samoću,
samo hoću da te gurnem,da te furnem,
tu kroz tunel što se mrači i odvlači k'o da si jebeni magnet,
ta sila privlači i lepi kao otrov,nađi otvor,
jer ipak moraćeš na svetlo, stvarno,
eto šta je geto i sve to što drži te za ruke koje stare,
sve su to govna i jajare, kao oni se ne kvare rade za pare...
Slušam, gledam, ne mogu da verujem,
želeo bih bolje ali neću da preterujem,
ko će dati ruku pomirenja dolaze nam novi
cela postava se menja samog sebe ja ne mogu da prepoznam,
tu su drugovi, gospoda i ko zna ko još hoda kroz aleju velikana,
heroja sa ekrana, heroja naših velikih od danas,
trčim da bih pobeg'o od laži,
hajde kaži koja braća su na straži ili mi pokaži sigurno mesto,
gde mogu da se sakrijem jer pijem i nešto ću da razbijem!
Cigane - majstore, Cigane-ne daj me....
