Six Pack - Fabricka greska

Kiše padaju, evo već stoti dan
Smišljam oblake kako da oteram
Prizivam vračeve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
Samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem,
Na ivici sam snage
Hvala na višku inspricaije
U mom gradu je glupo voziti skejt
Ja sam fabrička greška generacije
Dovoljno pametan, šteta previše slep
"Moji su drugovi biseri rasuti"
zauvek...
Sanjam talase obalskih mirisa
i parče neba gde je mesec uvek pun
mesto na kome više neću biti usamljen
Nikad niko neće moći da oduzme
Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokuša da me probudi
Da dirne prljavom rukom
u jedino što je ostalo
Pucaću u grudi!

- hvala marija