Goribor - Lepota (First Take)

Ja sam vreme koje udisem,
misli koje reci ne mogu da izgovore,
i nista me vise ne inspirise,
sem nade da cu jednom da progovorim.

Ja sam vreme koje izdisem,
telo koje zbog bola prezirem,
i nista me vise ne inspirise,
sem nade da se i bez njega jednom moze ziveti.

Ja sam zvuk koji prepoznajem,
covek zeljom natopljen,
les kozom oblozen,
buducnost koju naslucujem
kao neku senku koja promice.

I nista, i nista me vise ne inspirise,
sem lepote sto se u nadi nazire.
Ja sam prepolovljen,
nesto sam morao da ubijem,
od samog sebe ugusen, prsljen polomljen.

Da se bar kroz jedna vrata provucem,
i nista me vise ne inspirise,
nista me vise ne podize,
sem nade da cu jos jednom, da je,
da je pronadjem.

Sva lepota se u nadi sakrila.

- hvala iced