Goribor - Drobilica

Skuvam kafu,
zapalim cigaretu,
legnem u kadu,
a zivci trepere,
nesto juri kroz mene.
A tek jutro je
tek dan ceka me,
i plasim se,
naravno da plasim se,
pun kurac svega mi je.
Otvorim orman, nesto obucem,
sporim korakom stignem do stanice,
a srce samo treperi,
vazduh gori u meni,
a tek sam na prvoj stranici,
a vec umoran sam,
naravno da iscprljen sam.
Ulazim u muk i buku,
u razne mirise i smrad,
potapa me tudje vreme
i izvlaci najgore iz mene.
Ne slusam - prepoznajem,
ali ne osecam, skupljam,
ali ne uzvracam.
Bezim, bezim,
sto dalje od sebe,
a dan se mrvi,
prepricavaju se vesti,
tajne pucaju.
Drobilica dusa savrseno radi.
Zbog cega sam tu?
Zasto mi ovako prolaze dani?
Zbog cega sam tu?
Zasto mi ovako prolaze dani?
Drobilica dusa savrseno radi...

- hvala iced