Covek Bez Sluha - Umukni malo

Ne volim jutra u kojima buđenje se pretvara
u milion tvojih želja koje ne bih da ispunjavam.

Ne volim noći u kojima kao mašina ne progovaram,
pucaju prepone od tvoje nenormalne potrebe.

Sad znam da te ne volim više,
godinama padaš sve niže i niže
- treba mi neko da me sasvim pokrene.
Jer moje je grlo rezervoar
(takvih kao ti u njega puno je stalo).
Pusti, neka priče priča trotoar
i molim te...umukni malo!

Ne volim tvoje uzdahe,
ta jebena glad već preteruje.
Simfonija laganja.
Vreme je da prestane.

Možda jednog dana i pronađeš sebe,
u nekom drugom prepoznaš baš mene,
ovaj trip me više ne radi....izvini...

znam da te ne volim više.

- hvala mefisto