Nada Knežević - Ne reci više da si sam (Beogradsko proleće '66)

Kad čujem kako kažeš: sam,
Ja sam sam, sasvim sam –
Ne mogu ništa da ti dam
Osim osmeha svog...

Dok tako pričaš da si sam
Veruj vredan je svet nečeg drugog...
Bar jednog pogleda, i znaj
Jednog oproštaja tvoj,
Jednog zagrljaja tvog...

Zar nije klas u žitu sam,
Isto sam, tako sam?
Zar nije cvet u vazi sam, tako sam
Zar nije list na zemlji sam
Kad mu novembar zapreti snegom?

Zar nije bor na vrhu sam,
Pod olujom belom sam
Gordo uspravam nad bregom...

Pa, eto žive pored nas
I svako traje svojim vekom...
I svako sanja svojim snom,
Duboko jednostavnim snom…

Kad shvatiš to da nisi sam,
Uvek sam, sasvim sam
Još više mogu da ti dam
Osim osmeha svog...

Ne reci više da si sam
Veruj, vredan je svet nečeg drugog...
Bar jednog pogleda i sna
Jednog oproštaja tvog,
Jednog zagrljaja toplog...

Ne reci više da si sam,
Možda nisi tako sam
Možda i ja tebe čekam...



(D. Vidak - S. Kalogjera - O. Živković)