357 - Pad

Ljudi kažu laž sad je uzela maha,
dok slušam kako romore ostajem bez daha
i ja sa njima imam čemu da se nadam,
svi mi viču ustani a ja počinjem da padam...
a dole me čeka neka vika i dreka
da zaustavim pad nema leka, dok gledam na gore,
sve je dalje i dalje dole znam čeka me slavlje...
Pad... stejdž dajving, kraj je dovoljno blizu,
hteo bi' gore... imam krizu.
Uz'o sam pištolj da bi ublažio tresak,
pucam u ljude kad mi stanu na zicer,
kroz njihova srca sada prodire metak
jer sam prokleto hladan kao špricer...
kao Monika Seleš skičim i vrištim,
da bih utek'o Bogu tražim sporedan izlaz,
znam da više ja tu ništa ne mogu
i u živi pesak sada klizam... Paaad... stejdž dajving,
kraj je dovoljno blizu, hteo bi' gore...