Balkan - Autobiografska
U Ratkovu se rodih,
50-te behu tada.
Iz Srbije se dokotrljaše
ondašnja brigada.
Ljuti na prošlost,
a sretni zbog Hitlerovog pada,
u švabske kuće vratismo život
uz mnogo psovki, pesme i rada.
Tada me sudbina preseli u Novi Sad
gde probah vodu hladnu k’o duša taština
tad prstenovah prelepu futožarku Gocu,
al’ smetnuh sa uma sa me prati beda i nemaština.
U mirnodobskom stanju rastao sam uz dresuru
našeg druga Jože,
a iskustvo sticao u Veterniku, poznatijem po:
"Zajebi ko koga može." X2
Sa futuškog kupusa Petrovaradina
i vojvođanske plodne zemlje ravne
zaboravih Leskovačke mućkalice, pljeskavice, opanke
i neke stare naše običaje davne.
Tad upoznah muzičare Željka, Radeta
Sašu, Zlaju rokera i basistu Mišu
s tugom se setih našeg dragog pokojnog Zokija
i otkazanog prvog koncerta u Nišu.
Tad osnovah rok bend ,,Balkan’’ na Balkanu,
čvrsto smo u rukama držali svoju slobodu.
Opisah radnički muke i život bez sjaja
i da smo u globalnom sistemu samo jedna obična raja.
Tada na RTS-u čuh poznatu Borinu pesmu
,,Pogledaj dom svoj anđele’’,
upalih ponos naše države ,,Fiću’’
i s porodicom krenuh - pravac na zapad.
U mirnodobskom stanju rastao sam uz dresuru
našeg druga Jože,
a iskustvo sticao u Veterniku, poznatijem po:
"Zajebi ko koga može." X2
Tamo me dočekaše sa rečima:
keš, šajze, ćušen i auslender,
reč kod njih ne toliko ređa,
ali koja strašno boli i vređa.
Tada me tetka zaposli
u tek rođenoj firmi koju čeka stečaj.
Tu sretoh ogorčene ljude iz bivše Juge
iz čijih je usta izlazio jecaj.
Ali, svi ti ojađeni su uz pomoć zapada
dobili bar išta,
a mi iz Srbije kao moralni pobednici,
i to ne znam čega, nismo dobili ništa.
Pa poželih da se vratim
u doba našeg druga Jože,
U mesto gde sam sretno odrastao,
hvala ti na tome dragi Bože.
Pa poželih da se vratim
u doba našeg druga Jože,
da ostarim uz moje drugare
poznate po: "Zajebi ko koga može."
- hvala Igor
U Ratkovu se rodih,
50-te behu tada.
Iz Srbije se dokotrljaše
ondašnja brigada.
Ljuti na prošlost,
a sretni zbog Hitlerovog pada,
u švabske kuće vratismo život
uz mnogo psovki, pesme i rada.
Tada me sudbina preseli u Novi Sad
gde probah vodu hladnu k’o duša taština
tad prstenovah prelepu futožarku Gocu,
al’ smetnuh sa uma sa me prati beda i nemaština.
U mirnodobskom stanju rastao sam uz dresuru
našeg druga Jože,
a iskustvo sticao u Veterniku, poznatijem po:
"Zajebi ko koga može." X2
Sa futuškog kupusa Petrovaradina
i vojvođanske plodne zemlje ravne
zaboravih Leskovačke mućkalice, pljeskavice, opanke
i neke stare naše običaje davne.
Tad upoznah muzičare Željka, Radeta
Sašu, Zlaju rokera i basistu Mišu
s tugom se setih našeg dragog pokojnog Zokija
i otkazanog prvog koncerta u Nišu.
Tad osnovah rok bend ,,Balkan’’ na Balkanu,
čvrsto smo u rukama držali svoju slobodu.
Opisah radnički muke i život bez sjaja
i da smo u globalnom sistemu samo jedna obična raja.
Tada na RTS-u čuh poznatu Borinu pesmu
,,Pogledaj dom svoj anđele’’,
upalih ponos naše države ,,Fiću’’
i s porodicom krenuh - pravac na zapad.
U mirnodobskom stanju rastao sam uz dresuru
našeg druga Jože,
a iskustvo sticao u Veterniku, poznatijem po:
"Zajebi ko koga može." X2
Tamo me dočekaše sa rečima:
keš, šajze, ćušen i auslender,
reč kod njih ne toliko ređa,
ali koja strašno boli i vređa.
Tada me tetka zaposli
u tek rođenoj firmi koju čeka stečaj.
Tu sretoh ogorčene ljude iz bivše Juge
iz čijih je usta izlazio jecaj.
Ali, svi ti ojađeni su uz pomoć zapada
dobili bar išta,
a mi iz Srbije kao moralni pobednici,
i to ne znam čega, nismo dobili ništa.
Pa poželih da se vratim
u doba našeg druga Jože,
U mesto gde sam sretno odrastao,
hvala ti na tome dragi Bože.
Pa poželih da se vratim
u doba našeg druga Jože,
da ostarim uz moje drugare
poznate po: "Zajebi ko koga može."
- hvala Igor
