Oliver Dragojević - U prolazu

Sad smo skupa tako ritko
ma se tišin bit će boje
kad te vidin, zasja svitlo
ti me gledaš priko voje.

U životu sve se minja
uvik niko sriću priči
još san čovik, nisan stina
čuvan za te nike riči.

U prolazu, u prolazu...

Puše jugo, triska bura
i bonaca di god svrati
još visoko stoji ura
ovo vrime, ovi sati.

Pusti neka vitar nosi
one naše zadnje riči
svitlo sja u tvojoj kosi
tvoj me pogled i sad liči.

U prolazu, u prolazu...

Mene i sad zove more
zvono tuče s kampanela
al' mirišu neke zore
naša ljubav srid tinela.

I dok sidin u kavani
sve još tu na tebe sliči
sve je isto ka' i lani
isti judi, iste riči.

U prolazu, u prolazu...

I dok čekan, teku ure
ko zna ča i kome broje
gledan nike stare cure
nima veze bit će boje.

Svit je ovaj krcat zlobon
vaja mi na more ići
ma bi prije tija s tobon
da izminin nike riči.

U prolazu, u prolazu...
U prolazu, u prolazu...

- hvala Pretender