Oliver Mandić - Sve je propalo
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.
Krevet je hladan otkad ona nije tu
I mnogo pijem da ne mislim na nju
Lose se osecam, bezvoljan i sam
Bez igde ikoga, celu noc i dan
A silno sam verovao njoj.
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.
Nemirno spavam, zovem je u snu
U svakoj drugoj vidim samo nju
Lose se osecam, bezvoljan i sam
Bez igde ikoga, po celu noc i dan
A silno sam verovao njoj.
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.
Krevet je hladan otkad ona nije tu
I mnogo pijem da ne mislim na nju
Lose se osecam, bezvoljan i sam
Bez igde ikoga, celu noc i dan
A silno sam verovao njoj.
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.
Nemirno spavam, zovem je u snu
U svakoj drugoj vidim samo nju
Lose se osecam, bezvoljan i sam
Bez igde ikoga, po celu noc i dan
A silno sam verovao njoj.
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, svemu je kraj
Sve, sve je propalo
Sve se srusilo, izgubilo sjaj.