Olivera Katarina - Nije to, ljudi, istina (1967) muzika iz filma „San“ Puriše Đorđevića

Devojka, dečak, dve munje sna.
Dve ruke u zoru, rafala dva.
Mladić se nasmeja, prenu se dan,
surova borba beše im san.
Za strah se ne zna, junaci su svi,
drugovi ginu svud oko njih.
Možda već sutra, to devojka zna,
svetlost se gasi, maštanja sva.

Nije to, ljudi, istina!

Muškarci su mrtvi, devojke sve,
rafal je kratak kad razara smeh.
Može li san da im vrati sad smeh?
Da l’ smrt vidi bolje da život je lep?
Pogled uz osmeh, to dan gubi sjaj,
rat beše, sve beše sreća i kraj.
Svi su premladi, to smrt dobro zna,
san nek im budi maštanja sva.

Nije to, ljudi, istina!


M. Guteša PGP RTB EPY 50234 1967

- hvala Đuro Kosanović