Olivera Katarina - Miris tela

U mokro, dosadno, lepljivo doba,
pred svetlom autobus stoji...
Na uglu starog, pokislog parka
časovnik vreme broji...

Ti lutaš sasvim sam.
Ja čekam ceo dan,
da dođe naša noć,
i snovi ožive tad.

Daj mi usne, daj mi ruke,
i nek vazduh prima
njhanje naših tela.
Daj da grlim, daj da ljubim
miris tvoga tela!

Evo usne, evo ruke,
pa da letim s tobom
beskrajno topla i bela...
Sad su tvoje oči moje.
To je miris tela...

Miris tvoga tela...


(Slobodan A. kovačević – Alija Hafizović) PGP RTB LP 55 5346

- hvala Marko