Deniro - Rođen u ožiljku
Aha… Deniro, 93/1, crveni soliter, rođen u ožiljku…
1. strofa:
Grudi teže od neba, ruka mikrofon drži,
boli! Niko utehu da mi pruži,
kažem sebi "izdrži", vrelina stopala prži,
pa grabim sve, sve lepo što život pruži.
Verovo sam ekipi, ekipi sam ljubav dao,
sad kada se sretnemo na žuru, nema čak ni "ćao".
Drugarstvo ko špil karata što se polovi,
jedni drugima krademo srce ko da smo lopovi.
Imaš te tužne oči, al to ne vidi svako,
već samo tužni, vidim opet si plako.
Bol bez milosti... Razmisli pre nego osudiš,
pre spavanja se moliš da sutra srećna se probudiš,
da srce čuje taj smeh, da ispravi se slika,
da smeješ se ko nekad kada si bila klinka.
Razmazana je šminka, torta, u sobi gužva,
a kada prođe slavlje, ti opet tužna.
refren:
Znam šta je bol jer se družimo već dugo,
ležem sa suzom, budim se s tugom!
Šetam se Trgom, a suze kaplju po pločniku,
ako je život rana ja rođen sam u ožiljku! x2
2. strofa:
Gledaš nasmejane, vidiš sebe od pre,
gledaš srećne, al boli srce kad pokisne,
na toj kiši suza što neće da stane,
pa često budan s papirom čekam da svane.
Samo rime i ja, soba, uspomene stare,
kutija, stare kasete, motali cigare
da bolu šmugnemo, jer mnogo nas je boleo
taj komšiluk tuge koga sam mnogo voleo.
A sada ulica nosi previše rana,
rođeni smo dobri, uz klince s Trga Partizana.
Pa plače kvarno u nama, jer boli život kad iskvari
čisto srce, nekad smo pričali...
A sad ko stranci, gledam rodbinu ko strance,
gledam Š2 family s ovim ostacima od face.
Suze nagrizle kožu ko rđa ogradu od žice,
gledaš me u oči, al samo mi vidiš lice.
refren:
Znam šta je bol jer se družimo već dugo,
ležem sa suzom, budim se s tugom!
Šetam se Trgom, a suze kaplju po pločniku,
ako je život rana ja rođen sam u ožiljku! x4
- hvala Rasheed_022
Aha… Deniro, 93/1, crveni soliter, rođen u ožiljku…
1. strofa:
Grudi teže od neba, ruka mikrofon drži,
boli! Niko utehu da mi pruži,
kažem sebi "izdrži", vrelina stopala prži,
pa grabim sve, sve lepo što život pruži.
Verovo sam ekipi, ekipi sam ljubav dao,
sad kada se sretnemo na žuru, nema čak ni "ćao".
Drugarstvo ko špil karata što se polovi,
jedni drugima krademo srce ko da smo lopovi.
Imaš te tužne oči, al to ne vidi svako,
već samo tužni, vidim opet si plako.
Bol bez milosti... Razmisli pre nego osudiš,
pre spavanja se moliš da sutra srećna se probudiš,
da srce čuje taj smeh, da ispravi se slika,
da smeješ se ko nekad kada si bila klinka.
Razmazana je šminka, torta, u sobi gužva,
a kada prođe slavlje, ti opet tužna.
refren:
Znam šta je bol jer se družimo već dugo,
ležem sa suzom, budim se s tugom!
Šetam se Trgom, a suze kaplju po pločniku,
ako je život rana ja rođen sam u ožiljku! x2
2. strofa:
Gledaš nasmejane, vidiš sebe od pre,
gledaš srećne, al boli srce kad pokisne,
na toj kiši suza što neće da stane,
pa često budan s papirom čekam da svane.
Samo rime i ja, soba, uspomene stare,
kutija, stare kasete, motali cigare
da bolu šmugnemo, jer mnogo nas je boleo
taj komšiluk tuge koga sam mnogo voleo.
A sada ulica nosi previše rana,
rođeni smo dobri, uz klince s Trga Partizana.
Pa plače kvarno u nama, jer boli život kad iskvari
čisto srce, nekad smo pričali...
A sad ko stranci, gledam rodbinu ko strance,
gledam Š2 family s ovim ostacima od face.
Suze nagrizle kožu ko rđa ogradu od žice,
gledaš me u oči, al samo mi vidiš lice.
refren:
Znam šta je bol jer se družimo već dugo,
ležem sa suzom, budim se s tugom!
Šetam se Trgom, a suze kaplju po pločniku,
ako je život rana ja rođen sam u ožiljku! x4
- hvala Rasheed_022
