Bisera Veletanlic - Pas

Pas laje,
zora rudi,
ne da se san.
Pas ga budi,
ne da se san.
Pas ga budi…

I kao: neki ljudi
dolaze odnekud
sa njima on i ona,
nekakav preki sud.

Pucnji i puno cveća,
gradska muzika,
deca jure k’o luda,
velika publika.

Pas laje,
zora rudi,
ne da se san.
Pas ga budi,
ne da se san.
Pas ga budi…

I kao: i nas dvoje
među prvima,
držiš me oko pasa,
bela haljina.

Pogledom prema gore,
po noći sunce sja,
i kao: prema suncu
letimo ti i ja.

Pas laje,
zora rudi,
ne da se san.
Pas ga budi,
ne da se san.
Pas ga budi…

(Gabor Lenđel – Marin Bor)

- hvala Marko