Zlatni Dukati - Vranac

Kad je ćaća konja prod'o, svi smo plakali,
ni on nije suze svoje, mog'o sakriti,
mati je kod večere dugo molila,
k'o da je sa našim vrancem sreća prodana.

Bio sam još mali, al' sve sam shvatio,
brat se je u školu, u grad spremao,
baka je uz petrolejku džemper isplela,
znao sam da onaj stari sad ću nosit' ja.

Ref.
Al' tko će sada našeg vranca šorom jahati,
'ko li će ga sad na kirvaj cvijećem kititi,
ako ga na sajmu otac prisretne,
star je pa se bojim da mu srce ne pukne.

Te se noći nikom od nas nije spavalo,
otac je sa bratom dugo razgovarao,
mati mu je stvari sve u kofer spremila,
jabuke i kruh što je u crkvi svetila.

Ref.
Al' tko će sada našeg vranca šorom jahati,
'ko li će ga sad na kirvaj cvijećem kititi,
ako ga na sajmu otac prisretne,
star je pa se bojim da mu srce ne pukne.

- hvala kojot