Suid - Ponekad pricam gluposti
Govor moga tela, ti nemozes da razumes
Jer ako ti se predam, ti ces predamnom da trunes
Mislis da ja zelim samo da te skinem
A ja zelim stobom u visine da se dignem
I da osetim toplinu, kojom zracis tako jako
A ti ponasas se tako, da te moze imat’ svako
Ejj, moje misli su obrazane u tvome liku
Jedna tvoja rec, eto me na vidiku
Kada pomislim na tebe, u meni nesto se slama
Sve vrti se u krug, i cuje se galama
I kada sapuces mi tiho, iz tebe se cuje bozanstvo
U meni sve tako mirno, ko da ulazim u carstvo
I sve dok sapat traje, ja nalazim svoj raj
Ne zelim da tome nikad dodje kraj
Jer ti si misterija koju zelim da upoznam
Vladas mi dubinu, stobom srecu cu da spoznam
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
A bio sam spreman, I sve je bilo spremno
Da te imam 24 sata dnevno, sad sam bolestan, a ne
Tuga je velika, bio sam lud
Srce nije od celika, sve sam tvoje stihove bacio
Sad mi je zao, usao u novi svet
Bez tebe, ko da nikad I nisam ni postojao
Nema te, sad su najtezi dani
Otrovan trenutak, je prvi datum I mojoj glavi
Smejem se, kajem, nema mesta da se ugrejem
A vreme stoji ispred mene, celom svojom visinom
Postajem nem, dok se borim sa daljinom
Da borim se daljinom, jer sam nekad bio blizu
Gde su sada svi? Sam osetio krizu
Ne, pisem zadnji stih, ne, pisem zadnje stihove
Shtihove sam vadio ranije, a sad na dusi imam plikove
Dodji stegni me, da me zaboli
Da kazem jaoj
Ja sam lovac, koji lovi
I krijem svoje tragove, nestajem odjednom
Placam dugove, nemam drugove
Gutam stvari kakve jesu, I da se proglasim za blesu, necu
Jer, sunce zuto je danju
Ja vise ne znam ko sam nocu onda,
Ustanem, krenem, I svako secanje brisem,
Rupe tako su duboke, vise nemogu da disem
I kad bi ih popunio sve, sve bi teklo svojim redom
Ne postoji dalje, udaram recke kredom,
Jedan, dva, tri, od svi si najbolja ti
Al’ samo recka u epizodi, a sta se krije cik pogodi [cik pogodi]
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
A kad se kreces prema drugom, tvoji koraci me bole
Zadiru u dusu, za molost koju da mole
I gledam sta ti radi, mene tama posto guta
U meni toliko je krivina, ne vidim pravog puta
Ritam tvoga srca, rime prosto budi
A kad sam blizu tebe, govor mi se gubi
Toliko te zelim, da ne shvatam samog sebe
U meni tolika je tuga, po dusi nesto grebe
i hvatam samog sebe kako lezim iz vrata
na meni sve tako crno, ko da sam napravljen od blata
I vise stvarno ko da ne znam ko sam
A mozda bolje sto je tako, jer na sebe ja sam besan
I koliko da se trudim, da budem blizu tebe
Sve vise si daleko, ja mucim samog sebe
U meni sad se gasi vreo vulkan besan
Ja te koristim ko drogu, a toga nisam svestan
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
- hvala tudje tozla
Govor moga tela, ti nemozes da razumes
Jer ako ti se predam, ti ces predamnom da trunes
Mislis da ja zelim samo da te skinem
A ja zelim stobom u visine da se dignem
I da osetim toplinu, kojom zracis tako jako
A ti ponasas se tako, da te moze imat’ svako
Ejj, moje misli su obrazane u tvome liku
Jedna tvoja rec, eto me na vidiku
Kada pomislim na tebe, u meni nesto se slama
Sve vrti se u krug, i cuje se galama
I kada sapuces mi tiho, iz tebe se cuje bozanstvo
U meni sve tako mirno, ko da ulazim u carstvo
I sve dok sapat traje, ja nalazim svoj raj
Ne zelim da tome nikad dodje kraj
Jer ti si misterija koju zelim da upoznam
Vladas mi dubinu, stobom srecu cu da spoznam
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
A bio sam spreman, I sve je bilo spremno
Da te imam 24 sata dnevno, sad sam bolestan, a ne
Tuga je velika, bio sam lud
Srce nije od celika, sve sam tvoje stihove bacio
Sad mi je zao, usao u novi svet
Bez tebe, ko da nikad I nisam ni postojao
Nema te, sad su najtezi dani
Otrovan trenutak, je prvi datum I mojoj glavi
Smejem se, kajem, nema mesta da se ugrejem
A vreme stoji ispred mene, celom svojom visinom
Postajem nem, dok se borim sa daljinom
Da borim se daljinom, jer sam nekad bio blizu
Gde su sada svi? Sam osetio krizu
Ne, pisem zadnji stih, ne, pisem zadnje stihove
Shtihove sam vadio ranije, a sad na dusi imam plikove
Dodji stegni me, da me zaboli
Da kazem jaoj
Ja sam lovac, koji lovi
I krijem svoje tragove, nestajem odjednom
Placam dugove, nemam drugove
Gutam stvari kakve jesu, I da se proglasim za blesu, necu
Jer, sunce zuto je danju
Ja vise ne znam ko sam nocu onda,
Ustanem, krenem, I svako secanje brisem,
Rupe tako su duboke, vise nemogu da disem
I kad bi ih popunio sve, sve bi teklo svojim redom
Ne postoji dalje, udaram recke kredom,
Jedan, dva, tri, od svi si najbolja ti
Al’ samo recka u epizodi, a sta se krije cik pogodi [cik pogodi]
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
A kad se kreces prema drugom, tvoji koraci me bole
Zadiru u dusu, za molost koju da mole
I gledam sta ti radi, mene tama posto guta
U meni toliko je krivina, ne vidim pravog puta
Ritam tvoga srca, rime prosto budi
A kad sam blizu tebe, govor mi se gubi
Toliko te zelim, da ne shvatam samog sebe
U meni tolika je tuga, po dusi nesto grebe
i hvatam samog sebe kako lezim iz vrata
na meni sve tako crno, ko da sam napravljen od blata
I vise stvarno ko da ne znam ko sam
A mozda bolje sto je tako, jer na sebe ja sam besan
I koliko da se trudim, da budem blizu tebe
Sve vise si daleko, ja mucim samog sebe
U meni sad se gasi vreo vulkan besan
Ja te koristim ko drogu, a toga nisam svestan
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
- hvala tudje tozla
