Miroslav Škoro - Plati piće

plati pice da ti pricu ispricam
o covjeku s kraja prošlog stoljeca
kad su zemljom tekle suze, krv i znoj
a junaka bilo k'o u pjesmi narodnoj

sloboda je zid s cvrstim vratima
a hrabrost je kljuc što vrata otvara
bez pitanja otš'o je medu prvima
i nije ga bilo pet dugih godina

ej, procvala mi ruža kalemljena
zemljo moja suzom natopljena

u kamenu slova pišu stoje ponosno
navik živi onaj koji zgine pošteno
i zato ne bole rane, rane duboke
bole laži i prevare, rijeci pogane

kad se poslije svega kuci vratio
sto puta je rukom na se krenuo
krenuo pa stao jer i kad nemaš kud'
cekaj, Bog sve vidi i nije uzalud

ej, procvala mi ruža kalemljena
zemljo moja krvlju natopljena

u kamenu slova pišu stoje ponosno
navik živi onaj koji zgine pošteno
i zato ne bole rane, rane duboke
bole laži i prevare, rijeci pogane

za ovakve stvari krivi smo i mi
jer smo na junake svoje pljunuli
i tu priča moja ne završava
plati piće prijatelju znam ih puno ja

- hvala Sandra