Toni Cetinski - Čovjek od leda

Jastuci mirišu na noć
sad i ja čujem poznat glas
dobro jutro svima, kaže on
ali ne znam da l' to vrijedi i za nas
pitanje je stog, ako još se volimo

Čaj prolila si vruć
i bacaš na stol ključ
kažeš, nećeš uć'
na ova vrata nikad više

...

A ja, a ja, čovjek od leda
ni glas, ni riječ onda kad treba
a u sebi kažem stoj
puca kao staklo život moj, život moj

- hvala Matea