Galija - Ti me svojom hladnocom ne kusaj

Ti me svojom hladnocom ne kusaj
i ne pitaj koliko sam star
zuti kostur postala mi dusa
to je meni od bolesti dar

Nekada sam u predgradju lut`o
kao dete sanjao u dim
da cu bogat i slavan da budem
da cu biti drag ljudima svim

Pa i Ljubav, nije li zabavno,
Ti me ljubis, a usne ko lim.
Osecanje, moje uzvre davno,
i nemozes da procvetas s njim.

No sa tugom, da pricekam bolje,
Nije vazno, bude malo sete,
Zlatnije, od tvoje kose boje,
Skom mogu da pletenice pletem.

A ja bih hteo da sam opet tamo,
Da se navek oprostim sasvim,
Da ne budem vise slavan sam,
I gledam ko dete u dim.