Alogia - Kao snegovi

Kao da znam taj osecaj
kada ti vreme u nepovrat krene,
kad javi se to secanje
na jednu zimu i neke snegove…

kao da svet polako nestaje
dok hladne ruke brisu godine,
ledi se dah dok trazim tragove,
jos uvek cujem one glasove

sto nocu bude me,
imenom zovu me,
kazu da odlazis,
a meni ostaje…

samo bol i strah
da prekriju me k’o snegovi,
jos uvek osecam ledeni dah
il’ je to samo vetar severni…

i ako znam da vreme leci sve
ponekad obidjem nase parkove
pozelim tada da pojavis se
i da ozivis sve zimske duhove

sto nocu bude me
imenom zovu me,
kazu da odlazis,
a meni ostaje

smo bol i strah
da prekriju me k’o snegovi,
jos uvek osecam ledeni dah
il’ je to samo vetar severni…

Podelite:
Share on Facebook  Share on Twitter  Share by e-mail



Kao snegovi