Alogia - Lisce minulih jeseni

mislila je da su oblaci kise
sivilom pritisli zidove sobe
a njene suze su mutile vode
iz koji brodovi davno otplovise…

kako zivot izgubi smisao
kad pojavi se pitanje “zasto?”
i sve je pusto k’o prazna misao
jutro je, a nekom je sunce vec zaslo…

i tiho prekriva je,
zuti pokrov svih godina

to je samo lisce…minulih jeseni
to su samo magle minulih jeseni
to je samo…strah

odsanjala je sve divne snove
zaboravila laku noc…
zasto sve reci tako bole
kad najcarobnija izgubi moc…

i gledaju je zbunjene slike,
fotografije suncanih dana,
i uramljene kao da disu
svakim dahom pisu rec “sama”

i tiho prekriva je,
pokrov svih godina

to je samo lisce…minulih jeseni
to su samo magle minulih jeseni
to je samo lisce minulih jeseni
to su samo magle minulih jeseni
to je samo…strah