Bilo bi dobro da se stave sve njihove pjesme,jer su još uvijek kvalitetan band.

Pjesma-Divno je biti nekome nesto,je najbolja ljubavna pjesma ikad napisana na prostorima ex YU.Ja je obozavam isto koliko i Nikolu!

steta sta vise nepiva

stvarno najlipsa pisma ex yu

Ovde dokona zena koja prosipa pamet. Tako su me pod drugim slovom nazvali. Dobro ne zalim se, stvarno nisam mnogo pametna. A za Vas nisam ni cula.

Mogu li na ovoj stranici da pisem o proslosti? A da se malo dotaknem i sadasnjosti. Govorila sam puno o svojim gresima. Mogu li da pricam kako su se drugi ogresili o mene? Necu dirati prolaznike. Ovo je istinita prica o mojim najvecim bolovima. Trudicu se da ne preuvelicavam, a necu ni stedeti reci. O onima sa kojima nisam pojela ni kilu soli ne mogu da pricam. Znaci o kome cu da pricam nego o porodici. Da li bi Vas bolelo da vidite da vam suprug razdvaja decu. Da jednom detetu daje sve a drugom nista...ili vrlo malo. Jer bogumi drugo je zensko. Nije sin. Sinu treba dati sve: i stan i kola i plazmu itd. A cerki koju tri godine nije pozvao u stan, gotovo nikad je ne zove na telefon da pita kako je? A kad je upisala fakultet i kad se vratila prve reci koje joj je uputio su bile: ko ce da te skoluje? Sramota. I to se zove otac. Ili: neka te mama i baba skoluju. Ima ti baba dovoljno zemlje pa neka proda i skoluje te. Nije je stedeo kad je trebalo da se obracuna sa mnom. Sutirao me je pred detetom, samarao. A ona je plakala i molila ga da prestane. I jo je zovu mamina maza. Ja sam je kao razmazila. Svaka majka moze da potvrdi da su joj sva deca ista. Da svako voli jednako. Ali ne mogu dopustiti nepravdu. Nemogu bas pravim redosledom da pricam ali razumecete. Razmece se sa drugovima u kafani, ima para za razne fufice i drolje a za svoje dete nema. Zasto? Jer zivi sa mnom i mojoj mamom. Jer misli da je ona na "nasoj strani". Ne vidi njenu pravu vrednost. Posle tri godine pauze upisala je visu skolu i sve ispite dala u roku. Bila je dve godine na budzetu a trecu smo nekako uspeli da platimo. Dobila je sve hvale i preporuke od profesorice, ali sta joj to sve vredi kad nema ko da joj pomogne da se zaposli. Briga sve za tudje dupe, svako brine samo za svoje. I jos recite da nema korupcije. Crnogorci se drze zajedno, a sta da rade siromasi? Da se mole Bogu da padne kisa, da rode usevi, da rodi zito koje ce posle drzava da plati ispod svake cene. Gde je tu seljak. On mora da skoluje decu, da brine da gospoda gradjani ne budu gladni. Ima li tu pravde. Na pijacama sve je ispod svake cene. Njihov trud se ne racuna. Vidite li gruba lica kad samo prodjete nekim selom. Na njima mozete da procitate muku svakog ponaosob. A gospoda od besa ne znaju sta ce. Pa izmisljaju glupe zabave kao da su u Rimu u vreme gladijatora. Pa eto narodu je dosta dati jeftinoga hleba i igara da bi zamazali oci svima. (Dovoljno za danas).

Godina prodje dan nikad. Neka to bude naša lozinka. Možda ne želiš da pišem tvoje prezime, zato ću ti pisati "šifrirano".

Znaš postavljam sebi mnoga pitanja. Znam da sam i ja kriva. Svaki čovek je kriv pred nekim. Pred Bogom; pred narodom; pred sobom. Samo neće svako da prizna svoju krivicu. Evo ja ti svoju poznajem i priznajem. Ali to ništa ne menja. Kome je potrebno moje priznanje? Druga je ono što me muči. Ko je, koga i čime ucenio? Ko je sve iz lične koristi prećutao stvari koje nisu smele da se prećute? Kome su sve uskratili život? Normalan život dostojan čoveka. Tebi. Meni. Bezbroj nas je.
Šta se desilo tog dana kada si prešao granicu? Ko ti je pomogao i zašto? Da li se taj neko "okoristio" tvojom mukom i nesrećom? Toga bi trebalo kazniti, ne tebe. Kao i svakog onog ko izvlači korist iz tudje nevolje - štete. Koliko je tih "ratnih profitera" bilo. Koji su se obogatili i "dobro zaradili".

Čovek ne bi trebao imati tajne. Tajna dovede do još veće zabune. Mada na kraju svaka tajna se otkrije. "Moju tajnu" svi oduvek znaju samo ja nisam znala da je tako. Onog trenutka kada sam saznala "ceo svet" mi se srušio. I to da te neko ismeva i poigrava se sa tobom. Čovek živi u iluziji da može nešto da sakrije. Možda za neko vreme. Kad tad stvari isplivaju na površinu.
Za mene još veća je nesreća kad shvatiš da si mogao tamo negde sa tamo nekim biti sretan a to ti je "neko" uskratio. Uskratio ti je pravo da živiš kako ti želiš? Nevernici će reći, niko nikom ništa ne može uskratiti. Ti i ja znamo da to nije istina. "Zakinuti" smo u životu i ti i ja i to dobro. Ko nam to može nadoknaditi? Nikakva slava, niti hvala. Nikakvo priznanje. Iščupali su nas kao biljku i lebdimo negde a koren se suši dok tražimo gde da se "prizemljimo". Volela bi da taj novi početak bude sa tobom. Gde? Svejedno. Ne znam da li mi možeš oprostiti. Ja nisam neko (pogotovo ne onaj gore) da bi ja trebala reći da opraštam. U stvari pogan mi je samo jezik; život mi je gorak majko, ali srce nije zlopamtilo. I još uvek želi da voli? I voli, oseća da voli. Samo hoće li imati nekog ko će želeti sa mnom da podeli ostatak života... kakav god on bio?
Pitam se često zar sam grešnija od onih što su srećni? Ili su oni veštiji? Pa bolje barataju "životom". Trudim se da učim. Trudim se da radim pošteno i savesno? Zašto onda nemam sreće. Da li ja grešim i gde? Ili plaćam greške nekog drugog?
***
Upamtila sam dan kad si me povezao ali sam zaboravila datum. Beše li to tada? Priznala sam ti da mi ličiš na Žarka i pitala te da li si mu neki rod? Brat? Izvini ako sam te nesmotrenim pitanjem uvredila, dovela u nezgodnu situaciju. Bio je to poseban trenutak. Bio si mi lep, nisam ti to rekla. Kako to da kažeš čoveku koga "prvi put vidiš". Hvala što si mi dao prednost da sednem do tebe. Sećam se samo da sam brbljala i brbljala celim putem. Jedva da si i stigao da progovoriš od mene. Sećam se da si rekao da živiš u Loznici. Da su stanovi tamo jeftiniji dosta nego u Beogradu. Da imaš suprugu. Imao si burmu na ruci. Izgledao si mi dobro i puno mladji nego što bi "trebao" prema svojim godinama biti. Rekao si da putuješ ponedeljkom rano za Beograd. Napisao si mi broj telefona koji sam negde "zagubila-zaturila". Dve mlade i lepe devojke, prijatne su sedele pozadi. Ja sam govorila preglasno i bezveze. Nadam se da nisi upamtio šta sam sve "brbljala". Kad se srce uznemiri pričam sve i svašta. Ne pazim šta kažem. Da li je to simptom "ludila" ne bih ti znala "kasti".
***
Trudiću se da manje pričam a više kažem. Ko je tu pravi stradalnik?
LJUBAV MOŽE BITI BILO KO, BOL MOŽE BITI SAMO JEDAN.