Zbogom Brus Li - Biografija
Jula 1992. godine pevač Šejkin Slaviša okupio je, u Novom Sadu, neobavezan bend da bi parodirali Oi pank, pošto su skinhedsi, poklonici te vrste muzike, pravili velike probleme širom zemlje, pa i njima samima. Pored njega u prvoj postavi grupe, koja se zvala Bez odstupanja, bez predaje (po istoimenom filmu, glavna uloga: Čak Noris), bili su: Buži Fajter (solo gitara), Ica Džiu-džica (bas gitara) i Srđan Brus (bubnjevi). Bez obzira što su u ovom sastavu radili nešto više od dva meseca, upravo u tom periodu nastale su dve kompozicije koje su na repertoaru grupe i dan danas – Legenda o Bužiju Fajteru i Vaterpolo. Već krajem iste godine umesto Ice Džiu-džice, koji odlazi u ekipu tehničara nove folk zvezde Dare Bubamare, dolazi gitarista Smuk (Ex. Buka za decu, Black Orchid), a bivši gitarista Buži Fajter postaje basista. Grupa debituje na jednoj gitarijadi u Rokoteci, gde ostavlja veoma dobar utisak. Posle samo mesec dana Smuk prelazi u grupu Paradoks, Buži Fajter ponovo preuzima ulogu solo gitariste, Šejkin Slaviša ostaje pevač, a pored njih dvojice novu postavu, koja menja ime u Zbogom Brus Li, čine: basista Milun Kralj Ponoći (Mitesers), drugi gitarista Ljuba Nunčaki (NoSpeedLimit) i bubnjar Ćo-fi. Početkom 1993. godine, u ovoj postavi, snimaju svoj prvi demo snimak u studiju Saše Pavlovića. Na snimku se nalazi pet numera: Živeti bogato, Legenda o Bužiju Fajteru, Vaterpolo, Vatra ljubavi i Zaseda za Zvonka Bogdana. Ovaj materijal su objavili kao kasetno izdanje u produkciji samog benda (samizdat).
Do početka 1994. godine kroz grupu je prodefilovalo dvadesetak novosadskih muzičara (Bane Stalak, Lepi Brena, Amon-Ra, Keca ...), da bi se konačno ustalila postava: Šaka Zuluf (vokal), Smuk Fu (solo gitara), Jovandeka Li Metalika (bas gitara) i Boban Li (bubnjevi). Smuk je nekoliko meseci uporedo bio i član hevi metal grupe Black Orchid. Prelomni momenat u karijeri grupe bilo je angažovanje menadžera Mikele (Milutin Vukelić, tokom šezdesetih godina je bio član grupe Sinovi sunca), koji preuzima brigu o daljoj karijeri, pre svega o nastupima i sređivanju termina za diskografski prvenac. Posle uigravanja na koncertima, pre svega u već pomenutoj Rokoteci i klubu Hard Corner (ulica Zemljane ćuprije, Novi Sad), u jesen 1994. godine ulaze u studio Do-Re-Mi, u kom snimaju materijal za album prvenac Penk Punk Pink Pank Ponk. Intermeco između snimanja i objavljivanja izdanja ispunili su koncertnim aktivnostima, između ostalog gostovali su i u Budimpešti (Budimpešta - u vreme rigoroznih sankcija !), gde su imali dva veoma uspešna koncerta (jedan u poznatom klubu Tilos az A). Kasetu najpre objavljuje novosadska nezavisna kuća Music Yuser 1995. godine, a godinu dana kasnije beogradska, takođe nezavisna kuća LVO Records. Kasnije će se pojaviti i treće piratsko izdanje ove kasete. Na debiju se našla serija veselih pesama i niz citata iz repertoara Zvonka Bogdana (Zvonko Bogdan), Šabana Šaulića (Šaban Šaulić), kao i semplova iz filmova Ko to tamo peva, Već viđeno, Dina – pustinjska planeta i serije Grlom u jagode. Kroz naizgled apolitične tekstove, na sebi svojstven način, veoma vešto poigravali su se i sa samom politikom, koja je silom prilika postala deo svakodnevnice mladih. Najveći komercijalni uspeh sa prvog albuma postigle su pesme: Zaseda za Zvonka Bogdana i Legenda o Bužiju Fajteru za koju je snimljen TV spot. Usledila je koncertna promocija po Vojvodini (gde su zbog atraktivnog scenskog nastupa, postali rado viđeni gosti i zabavljači na brojnim sremskim svinjokoljima i kulenijadama), a imali su i nekoliko nastupa po Srbiji (niz festivala u Beogradu – SKC, KST, Dom Omladine; festival ŠRAF - Kragujevac; Mladenovac; Kraljevo ...), kao i jedan nastup u Belom Manastiru.
Na nastupima vode računa o kompletnoj prezentaciji, tako da se pojavljuju kostimirani u raznovrsne odore (pozajmljenih iz garderobe Srpskog Narodnog Pozorišta i iz ormara njihovih roditelja), sa bendom na koncertima se pojavljivala i scenska trupa Crna rupa, a kada je to bilo moguće i tamburaški orkestar (zbog velikog hita grupe Zaseda za Zvonka Bogdana), tako da su ih upravo zbog scenskog nastupa kritičari veoma često poredili sa Laboratorijom zvuka.
U toku 1996. godine vežbaju u prostorijama SPENS-a (gde su svirali zajedno sa bendovima Atheist Rap, Love Hunters i Ritam Nereda) pesme za novi studijski album. Drugi album Zlobro je snimljen u zrenjaninskom studiju Tarkus, za koaranžera na novom materijalu angažovan je Peđa Vranešević, koji je i ranije pomagao rad i karijeru benda. Iznenadna Mikelina smrt 1997. godine donekle remeti planove, ali su ipak uspeli da odrade medijsku prezentaciju novog albuma Zlobro, koji je izašao krajem 1997. godine za zrenjaninsku kuću Tarkus. Uz nov materijal, kao bonus na novom CD-u je objavljeno sedam pesama sa debi kasete. Sa albuma Zlobro izdvajaju se hit numere: Život je lep (obrada pesme Zvonka Bogdana), Politika i Suludi Ples, za sve tri numere su snimljeni TV spotovi uglavnom u produkciji Televizije Novi Sad. Na ovom albumu bend se odlično snalazi u različitim muzičkim vodama – pank ili sving, hevi metal ili dubop, hard kor ili bugi – iz pesme u pesmu, ili u okviru pojedine teme, menjajući raspoloženja kako im dune, nemilosrdni su prema ma kakvim žanrovskim stegama.
Posle nekoliko uspešnih nastupa na Zmajevim Dečijim igrama, bend je odlučio da snimi album za decu, prema tekstovima kantautora Dušana Radaka. Album Hogli-Vogli Rok je snimljen 1998. godine, a izašao je na CD-u uz pomoć Zmajevih Dečijih Igara 1999. godine. Dvadesetak numera na novom izdanju predstavljaju pravi pank rok bukvar za najmlađe. Album je veoma dobro ocenjen od strane kritičara i publika ga je odlično prihvatila, ali bend nije uspeo da odradi adekvatnu prezentaciju, koju ovaj materijal zaslužuje, zbog NATO bombardovanja 1999. godine. Zbog istog razloga je otkazano i snimanje istoimene dečije TV serije, za koju je album Hogli-Vogli Rok trebao da bude muzička podloga. Pesme sa ovog izdanja Mama rodi dec i Kad u školu pođem ja su postale pravi hitovi i bend ih svira na koncertima i danas.
Od 1995. godine, kada su se prvi put pojavili, na NS Koncertu godine svirali su još tri puta (1996, 1997, 1999), od mnogobrojnih nastupa tokom prve faze rada benda treba istaći nastupe u Knjaževcu, gde su ZBL predstavljali Muzičku omladinu Vojvodine, na festivalu akustičarske muzike FAMUS u Sivcu, mada je zvuk benda izrazito elektrificiran, nastup u Zapadnom Holu SPENS-a povodom jubileja grada Novog Sada i još mnoge druge koji će svakako ostati za pamćenje. Zbogom Brus Li su se pojavljivali na gotovo svim značajnijim televizijama (RTS, TV NS, RTV Pink, BK televizija, Politika i druge), a NATO bombardovanje SRJ 1999. godine je onemogućilo finalizaciju jednočasovne emisije o radu benda, koja je rađena u produkciji TV Novi Sad.
U filmu Dupe od mramora (engl: Marble Ass) Želimira Žilnika, koji je sniman 1995. godine, bend se pojavljuje sa numerom ... I baš je mokro napolju (čudne kiše) , a frontmen Slavko se u istom filmu pojavljuje u jednoj sporednoj ulozi (prethodno namenjenoj Milanu Muminu, frontmenu grupe Love Hunters).
2000. godine bend je prestao sa radom, prvenstveno zbog letargije koja je zahvatila zemlju i društvo i zbog nedostatka podrške medija, koji su počeli da podržavaju neku drugu, veoma neukusnu, vrstu muzike. Još pred kraj 1999. godine Jovandeka Li Metalika je napustio bend i prestao je da se bavi muzikom, njega je zamenio basista Mu-Lan u poslednjih par nastupa tokom 2000. godine. Boban Li je, posle raspada grupe, nastavio da se bavi muzikom, svirajući uglavnom sa lokalnim bendovima iz Temerina. Smuk Fu je takođe nastavio muzički rad sa mnogim novosadskim bendovima (od kojih je najviše uspeha postigao sa grupom Žexon 5). Slavko se u periodu od 2000. do 2004. nije direktno bavio muzikom, ali je radio na televiziji Kanal 9, gde je bio idejni tvorac emisije Biber i glavni akter serijala Super Slavko.
U periodu od 2000. do 2004. godine lična iskustva i lokalna te globalna dešavanja su Slavku i Smuku pomogla da izbruse i zaokruže svoju anarhističnu filozofiju i ponovo se javio smisao za delovanjem. Signal za akciju je bilo gostovanje njih dvojice na nastupu benda Ringišpil, u sklopu Egzit festivala 2005. godine. Publika je bila oduševljena, a Slavko i Smuk su počeli da razmišljaju o ponovnom okupljanju benda. Dalje ambicije se kreću u pravcu spajanja gitarskog i tamburaškog zvuka (koji sam bend naziva: Pankburaška muzika), te uvođenja begeša umesto električne bas gitare. To je bilo ono čemu su Zbogom Brus Li oduvek težili i što su trebali odavno da urade – postavivši tako sebe među pionire ovakve vrste fuzije na evropskoj mapi popularne muzike. Na mesto bubnjara je došla Mar-Tai (Ex. Vrisak Generacije), koja je postala prvi, ali svakako ne i poslednji, ženski član benda. Begeš je počeo da svira KostaBas.
Nakon pune četiri godine pauze, septembra 2005. godine, odsviran je prvi koncert kod spomenika (Svetozar Miletić), u centru Novog Sada, u sklopu manifestacije Eurobasket 2005. Ova svirka je pokazala da interes publike i dalje postoji, te da su stara izdanja benda živela, za vreme pauze, kako među starim fanovima tako i među mlađim generacijama. Pokazalo se da Zbogom Brus Li još uvek vrede. Od oktobra 2005. godine bendu se pridružio Šao Pe-Lee, u ulozi tamburonoše (tambura), te nastavljaju da rade kao petorka do danas. Time je ZBL nastavio da ide dalje u pravcu definisanja koncepta takozvane Najnovije Vojvođanske Pesme. Već u decembru bend pravi veliki povratnički koncert, dve večeri za redom u novosadskom klubu London Underground. Obe večeri je sala bila krcata, atmosfera uzavrela, a publika je bila toliko mlada da ne postoji šansa da su mogli da gledaju poslednji nastup ZBL-a pred zamrzavanje (na Mašincu 2000. godine). To je definitivno uverilo članove benda da ne gaje samo generacijske, već i univerzalne vrednosti. Time su dokazali dostojnost njihovoj boginji Velikoj Kosmičkoj Budalaštini i njenoj filozofiji, koju ona preko njih i njima sličnim širi po ovoj dolini suza, dimenziji nepotrebnog straha i preteranog rada u kojoj smo svi zarobljeni.
U 2006. godini Zbogom Brus Li kreću punom parom u napred, posle snimanja novogodišnjeg TV programa pesma Nikad nemoj plakati zbog ljubavi (obrada novosadskog pank benda Tamno Beli Gnušavci iz Smrdljive Oaze) postaje televizijski i koncertni hit. U martu iste godine ulaze u Studio M, Radio Novog Sada, gde snimaju nove i neke stare numere, ali u novim Pankburaškim aranžmanima, za svoj sledeći album. Sledi niz većih i manjih koncerata (Gradilište, Limanski park, NS Štrand, Beer Fest, beogradski SKC), uglavnom u Novom Sadu i okolini, od kojih će posebno ostati upamćen nastup na Egzit festivalu 06, kada su u po bela dana napunili drugu po veličini binu na festivalu. Takođe, ređaju se TV i radio gostovanja u kojima bend ne prestaje da izaziva povišen krvni pritisak kod voditelja, što se sa druge strane veoma dopadalo publici i povećevalo broj poklonika benda (takozvani LeeHeadsi). 2006. godine se pojavljuju na dosta kompilacija: NS pank verzija, Tribute to Ljubiša Gergijević (tragično nastradali bivši član davnog Zbogom Brus Li-ja) koja rimejk pesme Vatra ljubavi svrstava među još jedan od hitova benda. Pojavljuju se i na filmu Bilo jednom ... , koji obrađuje temu novosadskog panka tokom devedesetih godina. Kruna rada ZBL-a u ovoj godini je bilo gostovanje na manifestaciji Dani Vojvodine u Istri, u sklopu koje je bend odsvirao tri koncerta, na kojima se pokazalo da bend ima poklonike i van granica naše zemlje.
2007. godine bend nastavlja sa medijskim i koncertnim aktivnostima, prave veoma posećen solo koncert u novosadskom klubu Route 66, sviraju na filmskom festivalu u Motovunu, na ICWiP festivalu u Pečuju (Mađarska), u klubu Kastro u Skoplju (Makedonija), na tradicionalnoj gitarijadi u Beški, i uspešno nastupaju širom regiona. Jedan od zanimljivijih nastupa je bio koncert na čenejskom Salašu 137, gde je bend svirao anplagt (Engl: unpugged), što se dopalo novinarima i publici, čiji je prosek godina ovaj put bio nešto veći. Uporedo završavaju materijal za novi studijski album, koji će nositi naslov Ukleti salaš, u studiju Do-Re-Mi Peđe Pejića i u studiju Piknik. Neke od novih pesama su već postale koncertni hitovi: Brod ludaka, Ukleti salaš, Nema lepše devojke (još jedna u nizu obrada tradicionalnih vojvođanskih pesama). Sada je već izvesno da će se novi album pojaviti početkom 2008. godine za produkcijsku kuću PGP RTS. Takođe su završili još jedno, novo izdanje pod nazivom Ratatatariteti !, koje predstavlja odabir retkih i na CD-u neobjavljenih snimaka iz prve faze rada, koje će se pojaviti takođe početkom 2008. godine. Krajem 2007. godine snimaju TV spotove za numere Nema lepše devojke i Vatra ljubavi u produkciji Radio Televizije Vojvodine. Takođe se u decembru 2007. godine pojavljuju na kompilacijskom izdanju Neki noviji klinci i ... , koje sadrži obrade pesama Đorđa Balaševića (Đorđe Balašević). Ova kompilacija je izašla za kuću PGP RTS, a bend sa obradom numere Jadna i bedna 2007. učestvuje na niz promocija ovog izdanja širom zemlje.
izvor iz wikipedie
Jula 1992. godine pevač Šejkin Slaviša okupio je, u Novom Sadu, neobavezan bend da bi parodirali Oi pank, pošto su skinhedsi, poklonici te vrste muzike, pravili velike probleme širom zemlje, pa i njima samima. Pored njega u prvoj postavi grupe, koja se zvala Bez odstupanja, bez predaje (po istoimenom filmu, glavna uloga: Čak Noris), bili su: Buži Fajter (solo gitara), Ica Džiu-džica (bas gitara) i Srđan Brus (bubnjevi). Bez obzira što su u ovom sastavu radili nešto više od dva meseca, upravo u tom periodu nastale su dve kompozicije koje su na repertoaru grupe i dan danas – Legenda o Bužiju Fajteru i Vaterpolo. Već krajem iste godine umesto Ice Džiu-džice, koji odlazi u ekipu tehničara nove folk zvezde Dare Bubamare, dolazi gitarista Smuk (Ex. Buka za decu, Black Orchid), a bivši gitarista Buži Fajter postaje basista. Grupa debituje na jednoj gitarijadi u Rokoteci, gde ostavlja veoma dobar utisak. Posle samo mesec dana Smuk prelazi u grupu Paradoks, Buži Fajter ponovo preuzima ulogu solo gitariste, Šejkin Slaviša ostaje pevač, a pored njih dvojice novu postavu, koja menja ime u Zbogom Brus Li, čine: basista Milun Kralj Ponoći (Mitesers), drugi gitarista Ljuba Nunčaki (NoSpeedLimit) i bubnjar Ćo-fi. Početkom 1993. godine, u ovoj postavi, snimaju svoj prvi demo snimak u studiju Saše Pavlovića. Na snimku se nalazi pet numera: Živeti bogato, Legenda o Bužiju Fajteru, Vaterpolo, Vatra ljubavi i Zaseda za Zvonka Bogdana. Ovaj materijal su objavili kao kasetno izdanje u produkciji samog benda (samizdat).
Do početka 1994. godine kroz grupu je prodefilovalo dvadesetak novosadskih muzičara (Bane Stalak, Lepi Brena, Amon-Ra, Keca ...), da bi se konačno ustalila postava: Šaka Zuluf (vokal), Smuk Fu (solo gitara), Jovandeka Li Metalika (bas gitara) i Boban Li (bubnjevi). Smuk je nekoliko meseci uporedo bio i član hevi metal grupe Black Orchid. Prelomni momenat u karijeri grupe bilo je angažovanje menadžera Mikele (Milutin Vukelić, tokom šezdesetih godina je bio član grupe Sinovi sunca), koji preuzima brigu o daljoj karijeri, pre svega o nastupima i sređivanju termina za diskografski prvenac. Posle uigravanja na koncertima, pre svega u već pomenutoj Rokoteci i klubu Hard Corner (ulica Zemljane ćuprije, Novi Sad), u jesen 1994. godine ulaze u studio Do-Re-Mi, u kom snimaju materijal za album prvenac Penk Punk Pink Pank Ponk. Intermeco između snimanja i objavljivanja izdanja ispunili su koncertnim aktivnostima, između ostalog gostovali su i u Budimpešti (Budimpešta - u vreme rigoroznih sankcija !), gde su imali dva veoma uspešna koncerta (jedan u poznatom klubu Tilos az A). Kasetu najpre objavljuje novosadska nezavisna kuća Music Yuser 1995. godine, a godinu dana kasnije beogradska, takođe nezavisna kuća LVO Records. Kasnije će se pojaviti i treće piratsko izdanje ove kasete. Na debiju se našla serija veselih pesama i niz citata iz repertoara Zvonka Bogdana (Zvonko Bogdan), Šabana Šaulića (Šaban Šaulić), kao i semplova iz filmova Ko to tamo peva, Već viđeno, Dina – pustinjska planeta i serije Grlom u jagode. Kroz naizgled apolitične tekstove, na sebi svojstven način, veoma vešto poigravali su se i sa samom politikom, koja je silom prilika postala deo svakodnevnice mladih. Najveći komercijalni uspeh sa prvog albuma postigle su pesme: Zaseda za Zvonka Bogdana i Legenda o Bužiju Fajteru za koju je snimljen TV spot. Usledila je koncertna promocija po Vojvodini (gde su zbog atraktivnog scenskog nastupa, postali rado viđeni gosti i zabavljači na brojnim sremskim svinjokoljima i kulenijadama), a imali su i nekoliko nastupa po Srbiji (niz festivala u Beogradu – SKC, KST, Dom Omladine; festival ŠRAF - Kragujevac; Mladenovac; Kraljevo ...), kao i jedan nastup u Belom Manastiru.
Na nastupima vode računa o kompletnoj prezentaciji, tako da se pojavljuju kostimirani u raznovrsne odore (pozajmljenih iz garderobe Srpskog Narodnog Pozorišta i iz ormara njihovih roditelja), sa bendom na koncertima se pojavljivala i scenska trupa Crna rupa, a kada je to bilo moguće i tamburaški orkestar (zbog velikog hita grupe Zaseda za Zvonka Bogdana), tako da su ih upravo zbog scenskog nastupa kritičari veoma često poredili sa Laboratorijom zvuka.
U toku 1996. godine vežbaju u prostorijama SPENS-a (gde su svirali zajedno sa bendovima Atheist Rap, Love Hunters i Ritam Nereda) pesme za novi studijski album. Drugi album Zlobro je snimljen u zrenjaninskom studiju Tarkus, za koaranžera na novom materijalu angažovan je Peđa Vranešević, koji je i ranije pomagao rad i karijeru benda. Iznenadna Mikelina smrt 1997. godine donekle remeti planove, ali su ipak uspeli da odrade medijsku prezentaciju novog albuma Zlobro, koji je izašao krajem 1997. godine za zrenjaninsku kuću Tarkus. Uz nov materijal, kao bonus na novom CD-u je objavljeno sedam pesama sa debi kasete. Sa albuma Zlobro izdvajaju se hit numere: Život je lep (obrada pesme Zvonka Bogdana), Politika i Suludi Ples, za sve tri numere su snimljeni TV spotovi uglavnom u produkciji Televizije Novi Sad. Na ovom albumu bend se odlično snalazi u različitim muzičkim vodama – pank ili sving, hevi metal ili dubop, hard kor ili bugi – iz pesme u pesmu, ili u okviru pojedine teme, menjajući raspoloženja kako im dune, nemilosrdni su prema ma kakvim žanrovskim stegama.
Posle nekoliko uspešnih nastupa na Zmajevim Dečijim igrama, bend je odlučio da snimi album za decu, prema tekstovima kantautora Dušana Radaka. Album Hogli-Vogli Rok je snimljen 1998. godine, a izašao je na CD-u uz pomoć Zmajevih Dečijih Igara 1999. godine. Dvadesetak numera na novom izdanju predstavljaju pravi pank rok bukvar za najmlađe. Album je veoma dobro ocenjen od strane kritičara i publika ga je odlično prihvatila, ali bend nije uspeo da odradi adekvatnu prezentaciju, koju ovaj materijal zaslužuje, zbog NATO bombardovanja 1999. godine. Zbog istog razloga je otkazano i snimanje istoimene dečije TV serije, za koju je album Hogli-Vogli Rok trebao da bude muzička podloga. Pesme sa ovog izdanja Mama rodi dec i Kad u školu pođem ja su postale pravi hitovi i bend ih svira na koncertima i danas.
Od 1995. godine, kada su se prvi put pojavili, na NS Koncertu godine svirali su još tri puta (1996, 1997, 1999), od mnogobrojnih nastupa tokom prve faze rada benda treba istaći nastupe u Knjaževcu, gde su ZBL predstavljali Muzičku omladinu Vojvodine, na festivalu akustičarske muzike FAMUS u Sivcu, mada je zvuk benda izrazito elektrificiran, nastup u Zapadnom Holu SPENS-a povodom jubileja grada Novog Sada i još mnoge druge koji će svakako ostati za pamćenje. Zbogom Brus Li su se pojavljivali na gotovo svim značajnijim televizijama (RTS, TV NS, RTV Pink, BK televizija, Politika i druge), a NATO bombardovanje SRJ 1999. godine je onemogućilo finalizaciju jednočasovne emisije o radu benda, koja je rađena u produkciji TV Novi Sad.
U filmu Dupe od mramora (engl: Marble Ass) Želimira Žilnika, koji je sniman 1995. godine, bend se pojavljuje sa numerom ... I baš je mokro napolju (čudne kiše) , a frontmen Slavko se u istom filmu pojavljuje u jednoj sporednoj ulozi (prethodno namenjenoj Milanu Muminu, frontmenu grupe Love Hunters).
2000. godine bend je prestao sa radom, prvenstveno zbog letargije koja je zahvatila zemlju i društvo i zbog nedostatka podrške medija, koji su počeli da podržavaju neku drugu, veoma neukusnu, vrstu muzike. Još pred kraj 1999. godine Jovandeka Li Metalika je napustio bend i prestao je da se bavi muzikom, njega je zamenio basista Mu-Lan u poslednjih par nastupa tokom 2000. godine. Boban Li je, posle raspada grupe, nastavio da se bavi muzikom, svirajući uglavnom sa lokalnim bendovima iz Temerina. Smuk Fu je takođe nastavio muzički rad sa mnogim novosadskim bendovima (od kojih je najviše uspeha postigao sa grupom Žexon 5). Slavko se u periodu od 2000. do 2004. nije direktno bavio muzikom, ali je radio na televiziji Kanal 9, gde je bio idejni tvorac emisije Biber i glavni akter serijala Super Slavko.
U periodu od 2000. do 2004. godine lična iskustva i lokalna te globalna dešavanja su Slavku i Smuku pomogla da izbruse i zaokruže svoju anarhističnu filozofiju i ponovo se javio smisao za delovanjem. Signal za akciju je bilo gostovanje njih dvojice na nastupu benda Ringišpil, u sklopu Egzit festivala 2005. godine. Publika je bila oduševljena, a Slavko i Smuk su počeli da razmišljaju o ponovnom okupljanju benda. Dalje ambicije se kreću u pravcu spajanja gitarskog i tamburaškog zvuka (koji sam bend naziva: Pankburaška muzika), te uvođenja begeša umesto električne bas gitare. To je bilo ono čemu su Zbogom Brus Li oduvek težili i što su trebali odavno da urade – postavivši tako sebe među pionire ovakve vrste fuzije na evropskoj mapi popularne muzike. Na mesto bubnjara je došla Mar-Tai (Ex. Vrisak Generacije), koja je postala prvi, ali svakako ne i poslednji, ženski član benda. Begeš je počeo da svira KostaBas.
Nakon pune četiri godine pauze, septembra 2005. godine, odsviran je prvi koncert kod spomenika (Svetozar Miletić), u centru Novog Sada, u sklopu manifestacije Eurobasket 2005. Ova svirka je pokazala da interes publike i dalje postoji, te da su stara izdanja benda živela, za vreme pauze, kako među starim fanovima tako i među mlađim generacijama. Pokazalo se da Zbogom Brus Li još uvek vrede. Od oktobra 2005. godine bendu se pridružio Šao Pe-Lee, u ulozi tamburonoše (tambura), te nastavljaju da rade kao petorka do danas. Time je ZBL nastavio da ide dalje u pravcu definisanja koncepta takozvane Najnovije Vojvođanske Pesme. Već u decembru bend pravi veliki povratnički koncert, dve večeri za redom u novosadskom klubu London Underground. Obe večeri je sala bila krcata, atmosfera uzavrela, a publika je bila toliko mlada da ne postoji šansa da su mogli da gledaju poslednji nastup ZBL-a pred zamrzavanje (na Mašincu 2000. godine). To je definitivno uverilo članove benda da ne gaje samo generacijske, već i univerzalne vrednosti. Time su dokazali dostojnost njihovoj boginji Velikoj Kosmičkoj Budalaštini i njenoj filozofiji, koju ona preko njih i njima sličnim širi po ovoj dolini suza, dimenziji nepotrebnog straha i preteranog rada u kojoj smo svi zarobljeni.
U 2006. godini Zbogom Brus Li kreću punom parom u napred, posle snimanja novogodišnjeg TV programa pesma Nikad nemoj plakati zbog ljubavi (obrada novosadskog pank benda Tamno Beli Gnušavci iz Smrdljive Oaze) postaje televizijski i koncertni hit. U martu iste godine ulaze u Studio M, Radio Novog Sada, gde snimaju nove i neke stare numere, ali u novim Pankburaškim aranžmanima, za svoj sledeći album. Sledi niz većih i manjih koncerata (Gradilište, Limanski park, NS Štrand, Beer Fest, beogradski SKC), uglavnom u Novom Sadu i okolini, od kojih će posebno ostati upamćen nastup na Egzit festivalu 06, kada su u po bela dana napunili drugu po veličini binu na festivalu. Takođe, ređaju se TV i radio gostovanja u kojima bend ne prestaje da izaziva povišen krvni pritisak kod voditelja, što se sa druge strane veoma dopadalo publici i povećevalo broj poklonika benda (takozvani LeeHeadsi). 2006. godine se pojavljuju na dosta kompilacija: NS pank verzija, Tribute to Ljubiša Gergijević (tragično nastradali bivši član davnog Zbogom Brus Li-ja) koja rimejk pesme Vatra ljubavi svrstava među još jedan od hitova benda. Pojavljuju se i na filmu Bilo jednom ... , koji obrađuje temu novosadskog panka tokom devedesetih godina. Kruna rada ZBL-a u ovoj godini je bilo gostovanje na manifestaciji Dani Vojvodine u Istri, u sklopu koje je bend odsvirao tri koncerta, na kojima se pokazalo da bend ima poklonike i van granica naše zemlje.
2007. godine bend nastavlja sa medijskim i koncertnim aktivnostima, prave veoma posećen solo koncert u novosadskom klubu Route 66, sviraju na filmskom festivalu u Motovunu, na ICWiP festivalu u Pečuju (Mađarska), u klubu Kastro u Skoplju (Makedonija), na tradicionalnoj gitarijadi u Beški, i uspešno nastupaju širom regiona. Jedan od zanimljivijih nastupa je bio koncert na čenejskom Salašu 137, gde je bend svirao anplagt (Engl: unpugged), što se dopalo novinarima i publici, čiji je prosek godina ovaj put bio nešto veći. Uporedo završavaju materijal za novi studijski album, koji će nositi naslov Ukleti salaš, u studiju Do-Re-Mi Peđe Pejića i u studiju Piknik. Neke od novih pesama su već postale koncertni hitovi: Brod ludaka, Ukleti salaš, Nema lepše devojke (još jedna u nizu obrada tradicionalnih vojvođanskih pesama). Sada je već izvesno da će se novi album pojaviti početkom 2008. godine za produkcijsku kuću PGP RTS. Takođe su završili još jedno, novo izdanje pod nazivom Ratatatariteti !, koje predstavlja odabir retkih i na CD-u neobjavljenih snimaka iz prve faze rada, koje će se pojaviti takođe početkom 2008. godine. Krajem 2007. godine snimaju TV spotove za numere Nema lepše devojke i Vatra ljubavi u produkciji Radio Televizije Vojvodine. Takođe se u decembru 2007. godine pojavljuju na kompilacijskom izdanju Neki noviji klinci i ... , koje sadrži obrade pesama Đorđa Balaševića (Đorđe Balašević). Ova kompilacija je izašla za kuću PGP RTS, a bend sa obradom numere Jadna i bedna 2007. učestvuje na niz promocija ovog izdanja širom zemlje.
izvor iz wikipedie