Zdravlje - Muzika pomaze ucenju (i pamcenju)
Određena muzika koja se čuje u pozadini, i na koju osoba ne obraća pažnju već se koncentriše na zadatak pred sobom, može zapravo da pomogne proces učenja … Kako?
Prvo, ukoliko je muzika smirujuća, ona relaksira telo i dovodi u ga u stanje koje pogoduje povećanju pažnje i koncentracije; (na primer, ako je neko pod stresom, pa stoga ima povećani nivo adrenalina i kortikosterioda, odgovarajuća muzika podstiče produkciju supstanci -koje deluju kao antagonisti). Drugi razlog koji se pominje zvuči prilično logično – muzika pokriva druga auditivna ometanja kao što su buka automobila, dečja graja, zvuk TV-a iz druge sobe itd. Sledeće sto je bitno je osobina muzike da u sebi ima određeni red, harmonične i ritmične obrasce, koji na neki način sinhronizuju rad mozga i pomažu psihomotornu koordinaciju.
Postoje i pretpostavke da je NAJVAZNIJI (!!!) efekat muzike u tome što ona pomaže istovremenu aktivaciju obe hemisfere mozga, što maksimizuje učenje i pamćenje.
Bilo kako bilo, generalizujući stvari, kristalisu se preporuke kakvu je muziku dobro da slušate dok učite:
• Muzika ne treba da bude glasna;
• Bolje je da to bude muzika sporijeg do umerenog tempa;
• Bolje je da slušate instrumentalnu nego da slušate vokalnu muziku;
• Izbegavajte muziku u kojoj dominantne zvukove proizvode bubnjevi i njima slični instrumenti;
• Slušajte muziku koja ima tempo od 60 bita u minutu.
Kad je reč o poslednjoj preporuci, utvrdjeno je da ovaj muzički tempo najviše odgovara učenju (između ostalog i zato što odgovara frekvenciji udara srca u relaksiranom stanju i što vas podstiče da dišete dublje i tako opuštate telo…). Tako se stvara mirna, opuštajuća atmosfera u kojoj muziku jedva i da čujete, i koja se pokazuje kao odlična za učenje. Kao muzika koja ima ovaj tempo veoma se često pominje barokna muzika.
Prema jednoj istorijskoj priči, engleski kralj Džordž I, imavši problema sa pamćenjem, zatražio je od dvorskog kompozitora, Georga Fridriha Hendla, da mu ovaj komponuje muziku koja će mu poboljšati pamćenje. Hendl je tada stvorio čuvenu Muziku na vodi, delo koje i danas važi za idealnu za slušanje prilikom nekog umnog rada.
Ipak, posebno mesto u ovom kontekstu ima Mocartova muzika (u istraživanjima je često korišćena Sonata za dva klavira u D duru). Štaviše, uticaj njegove muzike na intelekt je dobio i poseban naziv – Mocartov efekat (istraživanje Rauschera i drugih iz 1993. godine). Ovim imenom označava se pojava poboljšanja prostorno-vremenskog rezonovanja (iskazuje se npr. u vizualiziciji predmeta u pokretu) prilikom slušanja Mocartove muzike.
...U zaključku, mogu vam reći da se podrazumeva da treba da slušate ono što volite. Ipak, kada učite, pokušajte da iz svoje kolekcije izaberete muziku koja najviše odgovara ranije iznetim preporukama. Ako takvu muzike uopšte nemate, onda je možda vreme da ponovo odete do muzičke prodavnice ili da ukucate neke druge reči u Soulseek-u, Morpheus-u ili nekom već drugom programu ….
- hvala Milan018
Određena muzika koja se čuje u pozadini, i na koju osoba ne obraća pažnju već se koncentriše na zadatak pred sobom, može zapravo da pomogne proces učenja … Kako?
Prvo, ukoliko je muzika smirujuća, ona relaksira telo i dovodi u ga u stanje koje pogoduje povećanju pažnje i koncentracije; (na primer, ako je neko pod stresom, pa stoga ima povećani nivo adrenalina i kortikosterioda, odgovarajuća muzika podstiče produkciju supstanci -koje deluju kao antagonisti). Drugi razlog koji se pominje zvuči prilično logično – muzika pokriva druga auditivna ometanja kao što su buka automobila, dečja graja, zvuk TV-a iz druge sobe itd. Sledeće sto je bitno je osobina muzike da u sebi ima određeni red, harmonične i ritmične obrasce, koji na neki način sinhronizuju rad mozga i pomažu psihomotornu koordinaciju.
Postoje i pretpostavke da je NAJVAZNIJI (!!!) efekat muzike u tome što ona pomaže istovremenu aktivaciju obe hemisfere mozga, što maksimizuje učenje i pamćenje.
Bilo kako bilo, generalizujući stvari, kristalisu se preporuke kakvu je muziku dobro da slušate dok učite:
• Muzika ne treba da bude glasna;
• Bolje je da to bude muzika sporijeg do umerenog tempa;
• Bolje je da slušate instrumentalnu nego da slušate vokalnu muziku;
• Izbegavajte muziku u kojoj dominantne zvukove proizvode bubnjevi i njima slični instrumenti;
• Slušajte muziku koja ima tempo od 60 bita u minutu.
Kad je reč o poslednjoj preporuci, utvrdjeno je da ovaj muzički tempo najviše odgovara učenju (između ostalog i zato što odgovara frekvenciji udara srca u relaksiranom stanju i što vas podstiče da dišete dublje i tako opuštate telo…). Tako se stvara mirna, opuštajuća atmosfera u kojoj muziku jedva i da čujete, i koja se pokazuje kao odlična za učenje. Kao muzika koja ima ovaj tempo veoma se često pominje barokna muzika.
Prema jednoj istorijskoj priči, engleski kralj Džordž I, imavši problema sa pamćenjem, zatražio je od dvorskog kompozitora, Georga Fridriha Hendla, da mu ovaj komponuje muziku koja će mu poboljšati pamćenje. Hendl je tada stvorio čuvenu Muziku na vodi, delo koje i danas važi za idealnu za slušanje prilikom nekog umnog rada.
Ipak, posebno mesto u ovom kontekstu ima Mocartova muzika (u istraživanjima je često korišćena Sonata za dva klavira u D duru). Štaviše, uticaj njegove muzike na intelekt je dobio i poseban naziv – Mocartov efekat (istraživanje Rauschera i drugih iz 1993. godine). Ovim imenom označava se pojava poboljšanja prostorno-vremenskog rezonovanja (iskazuje se npr. u vizualiziciji predmeta u pokretu) prilikom slušanja Mocartove muzike.
...U zaključku, mogu vam reći da se podrazumeva da treba da slušate ono što volite. Ipak, kada učite, pokušajte da iz svoje kolekcije izaberete muziku koja najviše odgovara ranije iznetim preporukama. Ako takvu muzike uopšte nemate, onda je možda vreme da ponovo odete do muzičke prodavnice ili da ukucate neke druge reči u Soulseek-u, Morpheus-u ili nekom već drugom programu ….
- hvala Milan018
