Zdravlje - Riblje ulje bitno je za zdravlje
Esencijalne masne kiseline su gradivni sastojci ljudskog tela. Ove nezasićene masti, međutim, naša tela ne mogu da stvore, tako da one moraju da budu deo naše svakodnevne ishrane. Jedna od ovih esencijalnih masti, omega 3, sve više i više zaokuplja pažnju medicine i farmakologije, ali i psihologije i pedagogije.
Dokazani su njeni povoljni efekti na srce, a pretpostavlja se da pozitivno deluje i u slučajevima dijabetesa, povišenih masnoća u krvi i povišenog krvnog pritiska. Štaviše, postoje brojne tvrdnje da omega 3 masne kiseline imaju blagotvoran uticaj i na različite psihičke probleme i poremećaje, kao što su depresija, anksioznost i stanje povećanog stresa.
Najzanimljivije za nas su najnovije pretpostavke po kojima omega 3 ima značajnu ulogu u poboljšanju mentalnih funkcija. Pominju se: poboljšanje učenja i pamćenja, poboljšanje pažnje i koncentracije, razvijanje vizuelnih sposobnosti, čak i podizanje IQ-a, a što sve za posledicu navodno ima bolje školske ocene i uspeh. Uvidevši veličinu tržišta i komercijalne mogućnosti, farmacetuskim kompanijama nije bilo potrebno mnogo vremena da izađu sa različitim preparatima i dodacima ishrani koji pomažu intelekt, a čiju osnovu čini omega 3: ''Pametna-riba'', ''Pametno omega 3 riblje ulje'' itd. U Velikoj Britaniji to tržište je dostiglo godišnju vrednost od 117 miliona funti sa predviđenim daljim rastom. Štaviše, u bližoj budućnosti možemo očekivati modifikovanje namirnica (npr. mesa, mleka) kako bi sadržale više omega 3.
Omega 3 kiselina, i to u, za čoveka najboljim, oblicima EPA i DHA, nalaze se u najvećim količinama u masnim ribama: skuši, haringi, sardinama, lososu i tuni.
Otud riblje ulje jeste osnova svih preparata, ali stručnjaci naglašavaju da je stepen iskorišćenosti mnogo veći kada se masti uzimaju direktnim konzumiranjem ribe negoli izdvojenog ribljeg ulja. Omega 3 se nalazi i u biljkama, najpre u lanu i drugom semenju, kao i sveže ceđenom ulju od ovog semenja ...
Iako nema nikakvih jasnih dokaza da omega 3 povećava inteligenciju, nema sumnje da ona pomaže normalan rad mozga. Oko 65% mozga je sačinjeno od EPA i DHA, i logično je da su nam oni potrebni u ishrani. Ima dovoljno dokaza da nizak unos omega 3 ima svog udela u velikom broju nepovoljnih fizičkih i mentalnih stanja, i ona zaista jeste ključna namirnica za normalno funkcionisanje mozga.
Preporuke zdravstvenih organizacija je da se masne ribe konzumiraju najmanje 1-2 puta nedeljno. Ako vam to i ne pomogne u učenju, vaš organizam će vam ipak biti duboko zahvalan....
- hvala Milan018
Esencijalne masne kiseline su gradivni sastojci ljudskog tela. Ove nezasićene masti, međutim, naša tela ne mogu da stvore, tako da one moraju da budu deo naše svakodnevne ishrane. Jedna od ovih esencijalnih masti, omega 3, sve više i više zaokuplja pažnju medicine i farmakologije, ali i psihologije i pedagogije.
Dokazani su njeni povoljni efekti na srce, a pretpostavlja se da pozitivno deluje i u slučajevima dijabetesa, povišenih masnoća u krvi i povišenog krvnog pritiska. Štaviše, postoje brojne tvrdnje da omega 3 masne kiseline imaju blagotvoran uticaj i na različite psihičke probleme i poremećaje, kao što su depresija, anksioznost i stanje povećanog stresa.
Najzanimljivije za nas su najnovije pretpostavke po kojima omega 3 ima značajnu ulogu u poboljšanju mentalnih funkcija. Pominju se: poboljšanje učenja i pamćenja, poboljšanje pažnje i koncentracije, razvijanje vizuelnih sposobnosti, čak i podizanje IQ-a, a što sve za posledicu navodno ima bolje školske ocene i uspeh. Uvidevši veličinu tržišta i komercijalne mogućnosti, farmacetuskim kompanijama nije bilo potrebno mnogo vremena da izađu sa različitim preparatima i dodacima ishrani koji pomažu intelekt, a čiju osnovu čini omega 3: ''Pametna-riba'', ''Pametno omega 3 riblje ulje'' itd. U Velikoj Britaniji to tržište je dostiglo godišnju vrednost od 117 miliona funti sa predviđenim daljim rastom. Štaviše, u bližoj budućnosti možemo očekivati modifikovanje namirnica (npr. mesa, mleka) kako bi sadržale više omega 3.
Omega 3 kiselina, i to u, za čoveka najboljim, oblicima EPA i DHA, nalaze se u najvećim količinama u masnim ribama: skuši, haringi, sardinama, lososu i tuni.
Otud riblje ulje jeste osnova svih preparata, ali stručnjaci naglašavaju da je stepen iskorišćenosti mnogo veći kada se masti uzimaju direktnim konzumiranjem ribe negoli izdvojenog ribljeg ulja. Omega 3 se nalazi i u biljkama, najpre u lanu i drugom semenju, kao i sveže ceđenom ulju od ovog semenja ...
Iako nema nikakvih jasnih dokaza da omega 3 povećava inteligenciju, nema sumnje da ona pomaže normalan rad mozga. Oko 65% mozga je sačinjeno od EPA i DHA, i logično je da su nam oni potrebni u ishrani. Ima dovoljno dokaza da nizak unos omega 3 ima svog udela u velikom broju nepovoljnih fizičkih i mentalnih stanja, i ona zaista jeste ključna namirnica za normalno funkcionisanje mozga.
Preporuke zdravstvenih organizacija je da se masne ribe konzumiraju najmanje 1-2 puta nedeljno. Ako vam to i ne pomogne u učenju, vaš organizam će vam ipak biti duboko zahvalan....
- hvala Milan018
Podelite:
Ocena:
Slični saveti
O ribiKako reci cigaetama - neOpekotinaFitness okruzenje: izvor zdravlja ili zarazeProbadanje u slabinamaOpadanje koseMasaza