| Verno pseto
Kada budem mator, nikakav i ćelav,
kad ne budem vredan pola loše strofe,
kada bele miševe pojurim po stolu,
kada budem gotov, blizu katastrofe.
Kad ne budem vredan po' lule duvana,
kad zaglavim negde u poslednjoj rupi,
kad postanem čovek sa hiljadu mana,
7
onda budi prava, onda me pokupi.
Stavi me u toplo, polako me leči,
čitala si kako životinje krote,
lekovi nek budu tvoje nežne reči,
iscedićeš valjda koju kap dobrote.
Kad opet od mene napravis coveka,
i kada me spases od ljudi i buke,
ostaću sa tobom do kraja svog veka,
spreman i da ližem so iz tvoje ruke.
Imaćeš na kraju, kada prodje sve to,
Ono što si htela, svoje verno pseto.
|