| Ravnodušan prema plaču
Ravnodušan prema plaču
obožavam ilovaču,
gotova je moja muka
pa se smejem iz sanduka,
oko mene su, u stvari,
licemeri i govnari,
svako mi za dušu pije,
a znam, lažu drkadžije,
svako ko je tu plakao
posl'o bi me u pakao.
Ravnodušan prema plaču,
i konačno sasvim sam,
obožavam ilovaču,
ne može mi ništa šljam.
a gore mi pevaju popovi,
i nasledjuju me lopovi,
šapuću samozvani proroci,
upropastiše ga poroci,
dok izjavljuju saučešće
pljuju po meni sve češće i žešće,
na glavu mi stavljaju lovore,
drže mi posmrtne govore,
stoka što laže kako zine
preuveličava moje vrline.
Ravnodušan prema plaču
i konačno sasvim sam,
obožavam ilovaču,
ne može mi ništa šljam.
Možda nema ko da plače,
pa plaćaju narikače.
Mnogo sveta, divan sprovod,
za pijanku sjajan povod,
ko u svakom dobrom vicu,
sreća je na svakom licu,
grobar čeka napojnicu,
još po jedna za ubicu,
za veselu udovicu,
i presrećnu porodicu.
Ravnodušan prema plaču,
i konačno sasvim sam,
obožavam ilovaču,
ne može mi ništa šljam.
|