| Mnogo toga vucaram za sobom
Boluckaju iste rane stare
prošlost mi je teška kao teg,
Februar je i mačke se pare
vazduh opet miriše na sneg.
Samog sebe ne mogu da shvatim,
samom sebi razlog sam za smeh,
šta sam dužan hteo bih da platim,
račun molim, koliki je ceh?
Iskusan sam, nisam žutokljunac,
i borim se koliko god znam,
ja sam samo večiti begunac,
jednostavno, progonim se sam.
Nekad znam da budem dosadan i star
i u moje kosti uvlači se strah
da ti značim ko i svaka druga stvar,
pepeo i prah.
Mnogo toga vucaram za sobom
nema smisla da budem sa tobom,
ti si ipak balava i mlada
a ja sam ponoć velikoga grada.
|