| Kisa pada u Zidanom Mostu
Pokraj pruge nabujala Sava,
pozdrav peni nepoznatom gostu,
na prozor mi naslonjena glava,
kiša pada u Zidanom Mostu.
O njoj mislim dok se muti reka,
mladoj ženi što kod kuće osta,
rekla mi je da će da me čeka,
o njoj mislim kod Zidanog Mosta.
Ići moram, na put zove marka,
u daljinu šapućem reč prostu,
oca, mater i sunašca jarka,
kiša pada u Zidanom Mostu.
Zašto stoji, kad li će da krene,
proklet bio, svega mi je dosta,
nešto teško sliva se u mene,
tu, u vozu kod Zidanog Mosta.
Popiću šnaps kad stingnem u bar,
ja, das ist Wunderbar.
|