| Balada o nesrecnoj glisti
Kiša pada, priroda je čista
nešto živo mrda se kroz travu
iz skrovišta izmilela glista
pa iz trave pomolila glavu.
Od ljubavi živahna je ona
jer je glista romantično biće
hrabro traži slobodnog glistona
da sa njime napravi glistiće.
Da hodnike svud po zemlji buše,
da uspešno vaspitaju mlade,
da zajedno strahuju od suše,
da se vole do kraja balade.
Dugo glista tražila glistona
kiša stala, priroda se prlja
dejstvom jednom neopreznog djona
nesta gliste, osta samo mrlja.
|