Marchelo - 3

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

1. strofa (Marcelo):
Gubim se, posrcem, padam -izneveren, trovan i trosen,
mucen i skucen, talasima nosen, kocen i kosen,
usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, cesto varan
stvaran da bih bio stvaran
-tek sada kontam svoju knjigu: stranice i strane...
Pusimo dane. Dane i dane, i kad svane,
kad iluzija stane, gledam svoj zivot sa strane i mane
-suvise moje da bih im se sad odjednom cudio...
Poricem sve! Previse sam se trudio da bih se sad probudio!
A, ipak... sreca se ne juri, sreca se srece.
Jos vece umece da se ne skrece sa puta,
cak i da ne znas novo vreme i novo stolece...
Mozda obolece? Mozda odolece?
Mozda se iskra iskrade danas a mozda i nikada nece.
Ko ume da volil srecan je kao Hesse kad se zanese,
ali finese zivota te vrate - filozofija se prosto strese s ramena...
I kao zamena - srce od kamena, bez plamena
-nije ni vredno pomena, i stalno se pitam: koja je namena?
Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuce,
pamtim ulice, poneko lice lutajuce, u bunilu...
Kroz kaput siba zima, a vec sutra nasli bi nekog
novog Marcela... i novog X3Ma... (sta?)

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

2. strofa (X3M)
Pobedi svoje strahove kroz vekove - um se muci.
Odluci. Manje se kurci. Nauci. Sam si u tuci.
Lose zvuci, da ti se smuci - iluzije su stale,
negde tamo ostale, zaostale, prah postale
i sada fale zvuci ilegale sa Bagdale!
Reci za anale. Zivot pise romane, drame,
daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame...
Svaki dan nosi novi san - nova epska avantura:
zivot posta karikatura: sund - kultura - cenzura,
dosadna kao kic. Matura: otvori oci! ZASHTO SVI ZMURE?
Strah rulje: park iz doba jure i tropske temperature...
O mocni Eskalibure, necu da idem u viteze,
jer su danadnje princeze bez veze
- samo se na kes keze!
A lovac opet vuce poteze - zato svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hiphopom!
Prave postujem. Psujem ulice sto znaju me,
sto stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me
gledaju me kroz djonove, prazne dzepove. Za nocne letove
iluzije jos nisu gotove, doci ce nove. Za lopove
uvek bice love. Za crne tonove u glavi:
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od zivota nesto ili batali - u univerzumu, mi smo mali.
Iskustvo stihove kali - da bi veci postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
sa bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka buducnosti???

- hvala Leki